Popularni sarajevski pevač opisuje kako sve ono što je zbog posla propustio da pruži svom sinu danas nadoknađuje njegovim naslednicima Lamiji i Belmin-Kanu.
Pevač Halid Bešlić počeo je da živi punim plućima otkako je pre tri i po godine postao deda blizancima Lamiji i Belmin-Kanu. Danas, kada je u 64. godini, na vrhuncu karijere, slobodno vreme najradije troši upravo na naslednike svog sina Dina, kojem zbog poslovnih obaveza nije mogao da pruži svu pažnju tokom odrastanja.
U intervjuu za Glossy otkriva na koji način komunicira sa unucima, šta mu najviše zamera sin, ali i otkriva detalje vezane za beogradski spektakl koji je zakazan za 8. maj u Sava centru.
Glossy: Kakva su vam očekivanja od beogradskog koncerta?
- Nezgodno mi je da pričam o očekivanjima jer ni sam ne znam šta bih drugo očekivao osim svojih pesama. Imam običaj da kažem: "Moja malenkosti, kreni da pevaš!" Bitno je da se napravi dobar štimung. Trebalo bi mi pet koncerata da bih otpevao sve svoje pesme jer ih imam preko 200. Zato, uglavnom biram najveće hitove, mada ima i dobrih pesama koje i nisu baš dobro prošle kod publike, a meni su lično drage. Meni je najdraža "U meni jesen je" jer je specifična i malo drugačija od ostalih.
Glossy: Može li neka pesma da prevaziđe čuveni hit "Miljacka"?
- Ne znam to, ali imam dobar osećaj da prepoznam koja će dobro proći.
Glossy: Očekujete li Ivicu Dačića na koncertu?
- Ne očekujem jer je zauzet državnim poslovima. Ako dođe, dobro je došao.
Glossy: Da li će vaši unuci doći u Sava centar?
- Još su mali. Oni su u fazi kada znaju da im deda nešto peva, ali ne znaju šta peva. Samo ponavljaju: "Deda peva, deda peva".
Glossy: Koliko im se vremenski posvećujete i na koji način?
- Svaki dan sam s njima bar sat-dva ili tri. Živim u stanu pored sina, deli nas zid. Ujutro uglavnom odem kod njih na kafu i onda unučići dođu i skaču po meni. Pričaju, trče, ma svašta nešto.
Glossy: Jeste li strog deda ili im sve dopuštate?
- Mogu sve da rade, pa čak i na glavi da mi dube. Najčešće mi govore: "Deda, daj pare". Videli su pare, ali ne znaju šta je to. Smešno je kad nakon druženja s njima krenem kući, a oni iznenada kažu: "A gde su pare"?
Glossy: Pokazuju li talenat za muziku?
- Unuka je više talentovana za ples. Ako bi se jednog dana odlučili za muziku, ne bih se protivio i maksimalno bih ih podržao. Ali, nikada ih ne bih prisiljavao ili terao na to zato što se ja bavim pevanjem. Bitno mi je da im nametnem školovanje i da se što više obrazuju, a ostalo će samo doći u životu. Sve je stvar sudbine.
Glossy: Prepoznajete li u njima neke svoje osobine?
- Još su mali, ne mogu da primetim, osim što mi trče u zagrljaj i vole me. Svaki dan doživljavam nešto novo od njih i stalno postavljaju nova pitanja.
Glossy: Da li ste učili sina kakav otac treba da bude?
- Nisam, to sve samo od sebe ide. Mi smo familijarno vezani, svakodnevno smo zajedno.
Glossy: Jeste li nedostajali sinu tokom njegovog odrastanja s obzirom na to da ste u tom periodu mnogo putovali i bili u zenitu slave?
- Nedostajao sam mu. Bilo je i toga, ali i dosta vremena smo provodili zajedno. Od kuće sam odlazio na nekoliko dana, a isto tako sam i boravio danima s porodicom. Velika razdaljina je kad po godinu dana ne dolaziš kući, kao što sam ja odlazio od svojih roditelja, pa se nismo viđali. Od svog sina nisam bio razdvojen duže od petnaest dana. Međutim, i tada mi je veoma nedostajao. Zato je moja supruga sve to nadoknadila. Odlučili smo da ona ne radi i da ostane kod kuće. Brinula je o detetu i bila mu posvećena.
Glossy: Koliko vam teško danas pada razdvojenost od porodice?
- Nekad čovek voli da ode od kuće, pa se uželi. Da bi dobro jeo, moraš dobro da ogladniš.
Magazin Glossy - svake srede uz dnevni list Kurir!
NE PROPUSTITE
