Frontmen Galije Nenad Milosavljević iza osmeha krije tužnu životnu priču.
Čuveni muzičar detinjstvo je proveo u gipsanom koritu zbog teške povrede kičme. Kada je imao dve godine, Neša je pao i povredio leđa, zbog čega je godinama bio prikovan za krevet.
Pao sam s hoklice i udario u ivicu oštrog limenog lavaboa. Zbog tog pada sam narednih pet godina proveo u bolničkom krevetu u Rovinju. Jedino se tamo lečila ta tuberkuloza kičme. Proveo sam detinjstvo u gipsanom koritu. Danju su me okretali na leđa, a noću na stomak, pa su mi jedina dostupna čula bili sluh i vid. Uslovi i ponašanje osoblja bili su surovi. Spas mi je donosila muzika. Voleo sam da pevam, to je bila moja jedina zabava u krevetu. Najsrećniji sam bio kad su nam doneli mali, braon radio - priča Neša i dodaje da na svoju povredu ipak ne gleda kao na nesreću: Smatram da je to privilegija... Biti u prilici da živiš nekim drugačijim životom. Razvio sam neke posebne receptore, osećaje. Siguran sam da danas ne bih bio ovako senzibilan da mi se to nije desilo. Jer kad ste prikovani za krevet, druga čula se razvijaju. Ti osećaji mi danas ozbiljno služe u shvatanju muzikež
Neša Galija otkriva: Ovo je bio trenutak mog emotivnog sloma
Nastavak na sledećoj strani...
Ipak, Nenad priznaje da je nakon oporavka imao problem sa socijalizacijom i da mu je trebalo vremena da se navikne na školu.
Pravi osećaj fizičke slobode osetio sam tek u petom razredu, kad su mi skinuli mider. Svako dete koje je na neki način drugačije podložno je surovostima detinjstva. Deca su inače surova, ne zato što su zla, već jednostavna i neuka. Roditelji to treba da hendluju. Prirodno je da sam doživljavao neke stvari u ranom detinjstvu, ali to vas nauči da budete jači - zaključuje muzičar u ispovesti za Kurir.
Nenad Milosavljević: Galija je u najboljim godinama
