Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas svegog Sisoja. Srbi poštuju Sisoja kao kao zaštitnika dece i brzog pomoćnika u svakoj tuzi i nevolji. Teškim trudovima nad samim sobom toliko je ukrotio sebe da je bio krotak i nezlobiv kao jagnje. Zato mu je Bog dao veliku blagodat - mogao je da isceljuje bolesnike, izgoni zle duhove i vaskrsava mrtve.
On se čitavih 60 godina podvizavao u pustinji i beše kao izvor žive mudrosti svim monasima i ljudima koji su kod njega dolazili po savet. Pred smrt, lice mu je zasijalo sunčevim sjajem. Monasi su stajali oko njega i divili se toj pojavi.
Kada je Sisoje ispustio svoju dušu, celu prostoriju je ispunika blagodat. Umro je u dubokoj starosti, 429 godine, a deo njegovih moštiju je u Manastiru svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini.
Ma kakvo iskušenje da se dogodi čoveku, on bi trebalo da se preda volji Božijoj i prizna da se iskušenje dogodilo zbog njegovih greha. Ako se nešto dobro dogodi, trebalo bi govoriti da se dogodilo po promislu Božijem", učio je monahe.
Monah je pitao Sisoja kako da ugodi Bogu i spase se.
Ako želiš ugoditi Bogu, istupi iz sveta, odeli se od zemlje, ostavi tvar, pristupi ka Tvorcu, sjedini se s Bogom molitvom i plačem i naći ćeš pokoj u ovom veku i u onom", glasio je Sisojev odgovor.
Monah ga je pitao kako da dosegne smernost.
Kada se neko izvežba da priznaje svakoga čoveka boljim od sebe, time zadobija smernost", odgovorio mu je Sisoje.
Amon se žalio Sisoju da ne može da upamti pročitane mudre izreke da bi mogao da ih ponovi u razgovoru s ljudima.
To nije nužno. Nužno je zadobiti čistotu uma i govoriti iz te čistote položivši nadu na Boga", odgovorio mu je svetitelj.
