Jesenje sređivanje bašte podrazumeva i pripremu žbunova za hladne dane, ali to ne znači da sve biljke treba orezivati u isto vreme.
Dok nekim vrstama skraćivanje grana pred zimu pomaže da sačuvaju pravilan oblik, bolje podnesu vetar i sneg i naredne godine bujnije rastu, kod drugih takav potez može da ukloni cvetne pupoljke i umanji cvetanje.
Zato je važno znati koje biljke treba orezati pre nego što nastupe niske temperature, a koje je bolje ostaviti za kraj zime ili početak proleća.
Stručnjaci za baštovanstvo izdvojili su šest žbunova kojima može da koristi jesenje orezivanje, kao i tri vrste kod kojih je bolje sačekati toplije dane.
NE PROPUSTITE
Zašto je važno kada orezujete žbunove?
Vreme orezivanja direktno utiče na zdravlje biljke i njeno cvetanje u narednoj sezoni. Posebno treba obratiti pažnju na žbunove koji cvetaju na starim granama, odnosno na prošlogodišnjim izbojcima. Među njima su jorgovan i krupnolisne hortenzije. Ako ih orežete u jesen, možete ukloniti pupoljke koji bi trebalo da procvetaju narednog proleća ili leta.
S druge strane, pojedinim vrstama prija skraćivanje grana nakon završetka vegetacije. Tako se uklanjaju predugački i slabi izdanci, biljka dobija uredniji oblik, a smanjuje se i mogućnost da se grane polome pod težinom snega ili usled jakog vetra.
Orezivanje može da doprinese i boljem protoku vazduha i prodoru svetlosti kroz krošnju, što je posebno važno kod gustih žbunova. Uklanjanjem obolelih i osušenih delova smanjuje se i mogućnost da se pojedine bolesti zadrže na biljnim ostacima tokom zime.
Ipak, ne treba žuriti. Sačekajte da biljka završi vegetaciju i uđe u period mirovanja. Ako je orežete prerano, možete podstaći razvoj novih, nežnih izdanaka koji neće biti dovoljno otporni na mraz.
Šest žbunova koje treba orezati pre zime
1. Drvenasta i metličasta hortenzija
Za razliku od krupnolisnih hortenzija, drvenaste i metličaste vrste cvetaju na ovogodišnjim izbojcima. Zbog toga im odgovara orezivanje tokom perioda mirovanja, kojim se održava kompaktan oblik i podstiče razvoj novih grana. Posebno je korisno u krajevima sa oštrijim zimama, gde predugački izdanci mogu biti izloženi oštećenjima.
2. Vitex – čedno drvo
Ovaj brzorastući žbun može da poraste i do 90 centimetara godišnje, pa mu je povremeno oblikovanje neophodno. Kada uđe u fazu mirovanja, uklonite suvišne izdanke koji izbijaju iz osnove i unutrašnjosti krošnje. Tako ćete omogućiti bolju cirkulaciju vazduha i više svetlosti, a biljka će zadržati uredniji oblik.
3. Spireja
Spireja je poznata po brzom rastu i gustom grananju, zbog čega joj je potrebno povremeno orezivanje. Ipak, važno je razlikovati vrste koje cvetaju u proleće od onih koje cvetaju tokom leta. Prolećne spireje orezuju se nakon cvetanja, dok se kod letnjih, koje cvetaju na novim izbojcima, grane mogu skratiti za približno trećinu kako bi se podstakao uredniji rast i poboljšalo provetravanje žbuna.
4. Božur
Iako nije žbun u pravom botaničkom smislu, već zeljasta višegodišnja biljka, božur zahteva jesenje uklanjanje nadzemnih delova. Njegove stabljike treba skratiti tako da ostane oko pet do osam centimetara iznad zemlje. Na taj način uklanjaju se delovi na kojima mogu da prezime uzročnici bolesti, uključujući one koji izazivaju pegavost listova i pepelnicu. Važno je ukloniti i opalo lišće i druge biljne ostatke oko biljke.
5. Glicinija
Glicinija je penjačica, ali se može uzgajati i u obliku žbuna. Njeno redovno orezivanje pomaže u kontroli bujnog rasta i podstiče cvetanje. Kada biljka uđe u period mirovanja, dugački bočni izdanci mogu se skratiti tako da ostanu dva do tri pupoljka od osnove. Tako se održava željeni oblik i podstiče razvoj cvetnih grana.
6. Nokaut ruže
Nokaut ruže, poznate i kao Knock Out ruže, cvetaju na izdancima koji izrastaju tokom tekuće godine. Zbog toga se njihovi dugački i tanki izdanci mogu skratiti za približno trećinu kako bi žbun ostao kompaktan. Takvo oblikovanje može da smanji i rizik od lomljenja grana pod težinom snega ili usled jakog vetra.
Tri žbuna koja je bolje ostaviti do proleća
Neke biljke ne treba orezivati pred zimu jer bi se time mogli ukloniti pupoljci ili izložiti osetljivi delovi hladnoći. Kod njih je bolje sačekati kraj zime ili početak proleća, kada počinje novi vegetativni ciklus.
1. Šimšir
Šimšir je zimzelena biljka koja se najbolje oblikuje u proleće, kada počne novi rast. Tada se lakše usmerava razvoj grana i održava željena forma. Po potrebi se tokom leta može obaviti i blaga korekcija, ali jesenje orezivanje nije najbolji izbor jer novi izdanci možda neće stići da očvrsnu pre hladnih dana.
2. Božikovina
Božikovinu je najbolje oblikovati u proleće, pre nego što se pojave novi izdanci. Ova zimzelena biljka posebno je cenjena zbog dekorativnih bobica, pa je važno ne uklanjati grane koje nose cvetne pupoljke. Lagano letnje orezivanje moguće je nakon što se novi izdanci razviju i očvrsnu, ali se jesenje uglavnom ne preporučuje jer može da umanji cvetanje i stvaranje bobica.
3. Crveni dren
Crveni dren najlepšu boju stabljika dobija na mladim izdancima. Ipak, sa jačim orezivanjem ne treba žuriti dok biljka ne dostigne starost od tri do četiri godine. Nakon toga, krajem zime ili početkom proleća, može se ukloniti do trećine najstarijih stabljika, i to blizu nivoa tla. Tako se podstiče rast novih grana koje će tokom naredne sezone razviti karakterističnu crvenu boju.
Kako održavati žbunove bez jakog orezivanja?
Ne zahteva svaki žbun intenzivno orezivanje svake godine. Često je dovoljno ukloniti suve, oštećene i bolesne grane, kao i one koje se ukrštaju i rastu prema unutrašnjosti krošnje. Takvo održavanje pomaže biljci da ostane zdrava i uredna, bez nepotrebnog skraćivanja.
Najvažnije je da pre svakog orezivanja proverite kada određena vrsta cveta i na kojim granama formira pupoljke. Upravo ta razlika odlučuje da li će jesenje orezivanje pomoći biljci ili će joj oduzeti najlepši deo naredne sezone – cvetanje.
Bonus video:
Ruže u dvorištu Anđeline Džoli
NE PROPUSTITE
