Ako malo bolje razmislite snagu i energiju možete utrošiti na mnogo korisnije stvari, koje će zaista značiti vašem cveću ili povrću
Za mnoge odlazak na vikendicu ili u baštu više liči na naporan rad nego na odmor. Kopanje, zalivanje kantama, skupljanje trave, odnošenje granja i beskrajno sređivanje često ostavljaju utisak da se radi više nego na poslu.
Međutim, stručnjak za urbano baštovanstvo Sergej Jermošin smatra da veliki deo tih poslova uopšte nije neophodan. Kako kaže, mnoge navike prenosimo iz generacije u generaciju, iako danas postoje jednostavnija i efikasnija rešenja.
NE PROPUSTITE
Sve počinje dobrim planom
Prema njegovim rečima, najveća greška većine baštovana jeste što rade bez jasnog plana.
Svake godine presađuju biljke, pomeraju leje, razmišljaju gde će sa pokošenom travom ili granjem i iznova rešavaju iste probleme.
Mnogo je korisnije unapred osmisliti raspored bašte – gde će biti povrtnjak, sistem za zalivanje, kompost, staze i prostor za odmor. Kada postoji dobra organizacija, održavanje postaje daleko lakše, a vreme provedeno u bašti mnogo prijatnije.
1. Zalivanje kantama i crevom
Nošenje teških kanti i razvlačenje creva po dvorištu odavno nije jedino rešenje.
Danas postoje pristupačni sistemi za navodnjavanje kap po kap i automatske prskalice koje uz pomoć tajmera same obavljaju posao. Biljke dobijaju potrebnu količinu vode, a vi štedite vreme i energiju.
2. Duboko kopanje zemlje
Mnogi i dalje smatraju da bez dubokog prekopavanja nema dobre bašte.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da se na taj način narušava prirodna struktura zemljišta. U različitim slojevima zemlje žive korisni mikroorganizmi koji pomažu biljkama da usvajaju hranljive materije, a duboko kopanje remeti njihov prirodni raspored.
Umesto toga dovoljno je plitko rastresanje površinskog sloja zemlje, uklanjanje korova i priprema za sadnju.
3. Bacanje pokošene trave i lišća
Jedna od najvećih grešaka jeste odvoženje pokošene trave na deponiju.
Trava i lišće predstavljaju odličan prirodni malč koji zadržava vlagu, sprečava rast korova i vremenom se pretvara u organsko đubrivo.
Malčiranje paradajza, krastavaca, tikvica i drugog povrća može značajno smanjiti potrebu za zalivanjem, a ujedno poboljšava kvalitet zemljišta.
4. Spaljivanje grana
Nakon orezivanja voćaka mnogi spaljuju grane ili ih iznose sa imanja.
Daleko praktičnije rešenje je baštenska seckalica koja grane pretvara u drvnu sečku. Tako dobijeni materijal može se koristiti za malčiranje, posipanje baštenskih staza ili dodavanje u kompost.
Na taj način ništa ne završava kao otpad, a bašta dobija dodatni organski materijal.
5. Bacanje organskog otpada
Kore od voća i povrća, ostaci biljaka i pokošena trava ne bi trebalo da završavaju u kantama za smeće.
Kompostna gomila ili komposter jedan su od najkorisnijih delova svake bašte. Sav organski otpad vremenom se pretvara u kvalitetan humus koji obogaćuje zemljište i smanjuje potrebu za kupovnim đubrivima.
Najpraktičnije je napraviti kompost sa dva odeljka – dok se u jednom odlaže novi materijal, u drugom sazreva kompost spreman za upotrebu.
Manje rada, više uživanja
Stručnjaci ističu da baštovanstvo ne mora da bude iscrpljujuće. Dobra organizacija, savremena oprema i korišćenje prirodnih procesa mogu uštedeti mnogo vremena i fizičkog napora.
Umesto da svaki vikend provedete sa lopatom i kantom u rukama, pokušajte da pojednostavite posao. Tako ćete imati više vremena da zaista uživate u svojoj bašti, a biljke će vam biti jednako zahvalne.
Bonus video:
Prelepa kućica na Drini
NE PROPUSTITE
