Ako vam nedostaje eksplozija boja, birajte sobne biljke koje daju prelepe i raskošne cvetove intenzivnih nijansi, a jedna od takvih je klivija.
Kućne biljke nam uz vrlo malo nege pružaju mnogo, a posebno uživamo u onima koje cvetaju i tokom sumornih zimskih meseci.
Postoji nekoliko prelepih vrsta koje daju cvetove intenzivnih boja, a najpopularnije su orhideja, afrička ljubičica, anturijum, amarilis... Jedna od pomalo zapostavljenih, ali božanstvenih je klivija, savršen dodatak svakom domu.
Ova egzotična biljka ostavlja snažan utisak svojim narandžastim, žutim i crvenim cvetovima u obliku trube, koji su posebno dragi ljubiteljima biljaka koji žele nešto upečatljivo, ali ne i previše zahtevno.
Klivija (lat. Clivia) potiče iz senovitih šuma Južne Afrike. Naziv je dobila po ledi Šarlot Persi, vojvotkinji od Nortamberlenda, čije je devojačko prezime Klajv i koja je u 19. veku bila poznata kao velika ljubiteljka bilja. U prirodi raste u hladu drveća, često u šumskim zemljištima koja dobro zadržavaju vlagu, ali nikada nisu natopljena vodom.
NE PROPUSTITE
Zbog svog upečatljivog cveta, već sredinom 19. veka postala je omiljena među evropskim kolekcionarima i jedna je od prvih tropskih biljaka koje su se masovno gajile u viktorijanskim domovima.
Klivija može da živi i preko 20 godina, a mnogi primerci cvetaju svake godine bez izuzetka. Ona daje cvetove tokom kasne zime ili početkom proleća, kada cveta nekoliko nedelja.
Zanimljivo je da se vrlo retko retko presađuje jer ne voli da joj se dira koren. Što je više „stisnuta“ u saksiji, to bolje cveta, pa vodite računa o tome da joj posuda u kojoj raste ne bude prevelika.
Iako izgleda egzotično, klivija je zapravo iznenađujuće jednostavna za održavanje, ako joj se obezbede pravi uslovi.
Kako se neguje klivija? Vodič za uspešno održavanje
- Svetlost. Kliviji najviše prija polusenka, a idealno joj je da ima nekoliko sati indirektnog svetla dnevno. Važno je da se izbegava direktno sunce, jer može da ošteti listove. Kod klivije je odlično to što može da uspeva i u tamnijim prostorijama, ali tada slabije cveta.
- Temperatura. Tokom vegetacije, odnosno u periodu proleća i leta, prijaju joj temperature 20-25°C, a u periodu mirovanja. tj. u kasnu jesen i tokom zime kliviji odgovara 10-15°C. Ova hladnija faza je ključna da bi biljka razvila cvetne pupoljke.
- Zalivanje. Klivija ne voli previše vode, a tokom proleća i leta je treba zalivati kada se gornji sloj zemlje osuši. U zimskim danima bi valjalo svesti zalivanje na minimum, tek toliko da se listovi ne smežuraju.
- Zemlja i saksija. Za kliviju je najbolji rastresit supstrat koji dobro propušta vodu. Saksija ne treba da bude prevelika pošto klivija najbolje cveta kada je koren blago skučen, pa obavezno vodite računa o tome.
- Đubrenje. Klivija se prihranjuje jednom mesečno laganim đubrivom tokom sezone rasta, a tokom zime se ne prihranjuje.
- Cvetanje. Da bi klivija cvetala, obavezno joj obezbediti hladniji period od 2-3 meseca, a kad formira pupoljke ne bi trebalo da se pomera.
- Presađivanje. Klivija je jedna od biljaka koje se ne presađuju često, već se to radi najviše na svake 2-3 godine, po završetku cvetanja. Ako je koren izuzetno zbijen, biljka može da se presađuje i ređe.
BONUS VIDEO
Kako izgleda „svemirska biljka“?
NE PROPUSTITE
