Neke od potreba koje su od izrazitog značaja za dete u svakom uzrastu jesu ljubav, nega, pažnjom, potreba za stabilnošću i sigurnošću, razumevanjem i prihvatanjem, potreba za jasnim granicama i usmeravanjem i druge.
Ukoliko potrebe deteta nisu prepoznate od strane roditelja ili su na neadekvatan način tretirane, to može dovesti do formiranja određenih obrazaca razmišljanja, osećanja i ponašanja kod mališana, što dalje može da se manifestuje tokom čitavog perioda odrastanja, ali i kasnije u odraslom dobu, kako na privatnom (porodičnom, partnerskom, prijateljskom..), tako i na obrazovno- poslovnom planu.
Strela, Alea, Ria... Najekstravagantnija imena dece naših poznatih ličnosti (FOTO)
Takođe, već od najranijeg perioda značajnu ulogu za razvoj dece ima i učenje po modelu, koje podrazumeva da dete usvaja ili koriguje određene oblike ponašanja posmatrajući i oponašajući osobu koja mu je model ili uzor. U ranom uzrastu dominantni uzor je roditelj, odnosno osoba koja brine i provodi vreme sa detetom. Upravo iz tog razloga, svaki roditelj iznenadi se kada od svog deteta čuje neku frazu koju on koristi, prepozna kod deteta neki sebi svojstven gest ili oblik ponašanja.
To je već dovoljan znak da postanu svesni u kojoj je meri značajno njihovo postupanje, ne samo prema detetu, već i prema drugim osobama i stvarima u okruženju, jer dete posmatra i usvaja viđeno, imitira i identifikuje se sa osobom za koju je emotivno vezano.
Način odrastanja
Vika i vređanje ne bi trebalo da budu sastavni deo života bilo kog deteta, ni pod kojim okolnostima (naravno, to ne uključuje situacije u kojima roditelj povisi glas, bez vređanja, kako bi sprečio dete da povredi sebe ili drugog). Međutim, ukoliko su vika i vređanje uobičajeni deo života deteta, vrlo je verovatno da će i samo dete usvojiti taj oblik komuniciranja.
Naravno, moguće je da se ono identifikuje i sa roditeljem koji se povlači, pa da u kasnijem životu bude pasivno i spremno da trpi, ali agresija i pasivnost kao modeli ponašanja nisu dobri uzori za dete. Zato je važno da roditelji vode računa o tome kako se ophode prema detetu, jedno prema drugom, kao i prema osobama s kojima se susreću, jer su deca koja se razvijaju vrlo senzibilna, otvorena za nove informacije i primećuju znatno više nego što roditelji misle da to mogu.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
Uklapanje u novu sredinu
Svaka promena od značaja predstavlja određeni vid stresa, kako za odrasle, tako i za decu. Slično važi za pozitivne, kao i za negativne promene s kojima se suočavamo. To zapravo podrazumeva da promena zahteva angažovanje pojedinca i prilagođavanje novonastaloj situaciji ili okolnostima.
Uklapanje deteta u novu sredinu za njega predstavlja izazov, ne kao nešto strašno sa čim treba da se bori, već kao izazov koji će mu pomoći da se dalje razvija, osnažuje i osamostaljuje. Nešto novo, interesantno i inspirativno. Često roditelji svoju uznemirenost povodom promena prenose, uslovno rečeno, na dete.
Zato je važno da oni ostanu smireni i da o promenama govore i njima pristupaju bez drame i katastrofiziranja. Ukoliko primete da se ne snalaze dovoljno dobro, da se osećaju uznemireno ili nemoćno, poželjno je da se obrate psihologu radi podrške i savetovanja. Trebalo bi dete upoznati s onim što ga čeka, otvoreno odgovoriti na sva njegova pitanja, razjasniti mu nedoumice, biti tu za njega i uz njega.
Dati mu podršku, ali ujedno ostaviti prostora da i samo nauči da se izbori sa preprekama na koje nailazi. Na taj način kroz iskustva koja ima tokom odrastanja, uz adekvatnu podršku, dete će se razviti u osobu koja ima dovoljno resursa da se nosi sa svim onim što život jeste.
Sara Džesika Parker: Uvek uz decu
Glumica i producentkinja Sara Džesika Parker i njen izabranik Metju Broderik imaju sina Džejmsa Vilkija, a pre sedam godina dobili su i bliznakinje Marion Loretu Elvel i Tabitu Hodž. Iako su oboje uspešne filmske zvezde, slavni roditelji trude se da ne propuste nijedan trenutak u odrastanju svoje dece.
Nismo hteli da uzmemo dadilju koja bi stalno živela s nama, pošto se Metju i ja trudimo da što više učestvujemo u vaspitavanju naše dece. Pravilan odgoj nam je oboma izuzetno važan i ne želimo da se izvlačimo.
U čemu je poenta da zasnuješ porodicu u čijem te životu kasnije uopšte nema?" podelila je svoja razmišljanja Parkerova sa čitaocima magazina Vogue.
Piše: Irina Radanović, dipl. psiholog - REBT psihoterapeut
