velika slava

Evo zašto Savindan treba iskoristi za sve bitne kućne poslove, ali i za pravljenje pereca!

0
Škole u Srbiji obeležavaju 27. januara Svetog Savu, dan duhovnosti, školsku slavu u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva.
foto: Fonet
foto: Fonet

Na Savindan nema nastave, ali đaci i nastavnici prisustvuju priredbama, sečenju slavskog kolača I odlaze u crkvu.


Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu. U odluci tadašnjeg Popečiteljskog prosveštenija, predstavnici državne i crkvene vlasti propisali su da se Sveti Sava proglašava za "patrona svih naših škola i da se najsvečanije proslavlja".


Naročito revnosno Svetog Savu praznuju stočari iz raznih krajeva. Poput svetog Mrate i svetog Aranđela, sveti Sava se smatra vučjim pastirom.

Mnogi srpski narodni običaji oko Svetog Save vezani su za stoku i za strah od vukova.


Pred Savindan se nije smela stoka terati u šumu, iz straha od vukova, jer bi to za nju bilo pogubno. Ovih dana se ništa nije smelo raditi sa sečivom. Britve nisu otvarane da bi vucima čeljusti ostale sklopljene. A žene nisu smele ništa bojiti u crveno da vuci ne bi klali stoku.

 

Sutra NIPOŠTO nemojte obući ništa CRVENO, a evo i zašto

 

Da bi umolili sveca da vukove okrene od njihovog stada, u mnogim krajevima se ovaj praznik proslavlja vrlo svečano i pre njega se postilo sedam dana.


Postoji mnogo srpskih narodnih verovanja vezanih za Savindan, među kojima i to da ako na Svetog Savu grmi, desiće se važni događaji u zemlji.


Isto tako postoji i verovanje da sunčan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i srećnu i rodnu godinu.


Iako je današnji dan takozvano crveno slovo, na Svetog Savu za kućne poslove uglavnom važi kontra od onoga što je uobičajeno na velike praznike. Baš zato što se stoka u staro vreme puštala sama na ispašu, smatralo se da domaćin Savindan treba da iskoristi za sve bitne kućne poslove. Žene danas smeju da rade kućne poslove, a čak je poželjno da se obavi veliko spremanje.


U znak zahvalnosti, što im je olakšao mlevenje žita, u narodu je i ponikao običaj da se na Savin dan mesi pecivo od belog pšeničnog brašna koje se nosi u crkvu i tamo deli deci.


U Vojvodini, ali i drugim delovima Srbije se od peciva najčešće prave perece, posne, ako Savin dan pada u sredu ili petak, a mrsne ako pada nekim drugim danom.

makonda-tracker