Međutim, pojedina tumačenja ističu da bačeni orasi odnose i na naše pretke, te da bi ih ovaj čin trebalo umiriti. Zanimljivo je da se po narodnom verovanju, orah jede samo za Badnje veče, dok se ostalih dana Božića ne diraju, kako se ne bi patilo od čireva
Etnolozima je još jasnija simbolika pasulja na prazničnoj trpezi. Naime, verovanje koje nam dolazi još od indogermanskih naroda svedoči o tome da je pasulj omiljeno jelo za duše pokojnika.
Na taj način se, tokom Badnje večeri, uspostavlja simbolička veza sa našim precima, koji upravo preko jela dospevaju u vezu sa svojim naraštajima, dajući im snagu i podstičući prosperitet.
Sličnu ulogu na večeri igra i med, dok riba ima ritualno značenje, čije poreklo nije toliko poznato, ali koje se u srednjem veku vezivalo za simbol Isusa Hrista.
Ipak, na Badnjoj večeri simboličnu ulogu nema samo hrana, već i piće. Jedan od običaja je da se rakija ili vino ne sme popiti, odnosno sud ne sme ostati prazan, a poslednja čaša se vraća natrag.
Narodna verovanja: Božićni običaji iz svih krajeva naše zemlje
Znamo da vino simboliše krv, te je ovaj običaj veoma jasan, posebno ukoliko se doda činjenica da se vino sa stola ne sme prosipati ili bacati.
Za vreme jela ne ustaje niko, ukućani čekaju jedni druge, i tek kada svi završe sa obedom, ustaje se u isti mah, te je veoma važno da tokom ovog perioda porodica bude na okupu i složna.
Na taj način Badnje veče je jedan izvesni pomen precima, kojima mnogo dugujemo, ali i podsećanje na to koliko je važna porodica i sloga u njoj.
