Na dan 2. januara ne se rade teški poslovi, naročito ženski, kao što je predenje, tkanje, šivenje. Ponegde se ovaj dan naziva i Kokošinji dan ili Kokošiji Božić.
Sveti Ignjatije, krsno ime koje se slavi u mnogim krajevima, poznat je u crkvi i narodu pod imenom Ignjatije Bogonosac. Bogonoscem je nazvan jer ga je, kao maloga, Isus uzeo na ruke i uzdigao, a, sa druge strane, Ignjatije je uvek nosio Boga u srcu i mislima.
Po hrišćanskoj legendi, lavovi, među koje je 106. godine živ bačen u rimskom Koloseumu, jedino njegovo srce nisu takli. U narodu za ovaj nadimak postoje dva objašnjenja: pripoveda se da je nadimak dobio otuda što je preneo Boga preko zaleđene reke.
Druga legenda veli da je kao grešnik bio osuđen da prenosi ljude na leđima preko reke, pa kad je jednoga, što ga je požurivao, budući da je hitao da pokudi devojku, naljućen - ubio, svi su mu gresi bili oprošteni, jer narod drži da je kuđenje devojke greh nad grehovima.
Ponegde se mesi kolač i deli deci, ali ih prvo povuku za uvo da što više porastu u sledećoj godini. Ne rade se teški poslovi, naročito ženski, kao što je predenje, tkanje, šivenje.
U narodu se obavlja niz radnji i običaja, radi zaštite kućnog imetka i pernate živine. Domaćice danas na poseban način hrane živinu: u krug, načinjen od položenog konopca, baca se specijalno spremljeno žito.
