Mnogi veruju da ako u ponoć pogledate u nebo i zamislite želju ona će vam se i ostvariti
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Preobraženje Gospodnje, jedan od 12 velikih hrišćanskih praznika.
Ovaj dan u narodnoj tradiciji označava prelom između leta i jeseni, a za njega se vezuju brojna verovanja i običaji. Jedno od njih posebno upozorava na naviku koju, prema narodnom verovanju, treba izbegavati kako bi se tokom godine sačuvali zdravlje i dobro raspoloženje.
Šta predstavlja Preobraženje Gospodnje?
Preobraženje Gospodnje posvećeno je događaju iz života Isusa Hrista. Prema hrišćanskom predanju, tokom treće godine svoje zemaljske propovedi Hristos se preobrazio na gori Tavor pred apostolima. Njegovo lice zasijalo je poput svetlosti, a odeća postala bela i blistava.
NE PROPUSTITE
U pravoslavnoj tradiciji ovaj praznik poznat je i kao letnje Bogojavljenje. Prema Jevanđelju, tokom ovog događaja začuo se glas Boga Oca koji je ukazao na Hrista kao svog Sina.
Preobraženje se praznuje tokom Gospojinskog posta, pa se vernicima preporučuje da ovaj dan provedu u postu i molitvi.
Preobražava se i voda i gora
U srpskom narodu Preobraženje se od davnina doživljava kao dan kada se priroda menja i najavljuje dolazak jeseni. Veruje se da se tada "preobražavaju" i voda i gora – lišće počinje da menja boju, dani postaju kraći, a voda u rekama i jezerima hladnija.
Zbog toga postoji i staro verovanje da je Preobraženje poslednji dan pogodan za kupanje u rekama i drugim otvorenim vodama.
Jednu naviku, prema verovanju, treba izbegavati
Za Preobraženje se vezuje zanimljivo narodno pravilo. Veruje se da tokom dana ne treba spavati niti plakati, jer bi čovek, prema starom verovanju, mogao da bude pospan ili plačljiv tokom cele naredne godine.
U nekim krajevima savetuje se i izbegavanje odlaska u kafane, uz verovanje da bi takvo ponašanje moglo čoveka da učini rasipnikom.
Ova verovanja pripadaju narodnoj tradiciji i ne predstavljaju crkveno pravilo, ali se u pojedinim porodicama i krajevima i danas poštuju.
Zašto se na Preobraženje osvećuje grožđe?
Jedan od najpoznatijih običaja jeste osvećivanje grožđa. U crkvama se, u znak zahvalnosti Bogu za plodove zemlje, grožđe osvećuje i potom deli vernicima.
Tamo gde nema grožđa, može se doneti drugo voće. Prema običaju, upravo na Preobraženje ono se prvi put jede.
Ovaj običaj simbolično je povezan sa zahvalnošću za plodove prirode i početkom perioda u kojem se oseća približavanje jeseni.
Verovanje o nebu u ponoć
Posebno zanimljivo je staro verovanje o „preobraženju“ neba. U nekim krajevima priča se da se na Preobraženje nebo u gluvo doba noći tri puta menja.
Postojao je običaj da majke sa decom posmatraju zvezdano nebo kako bi pokušale da uoče trenutak promene. Verovalo se da tada treba izgovoriti molitvu za zdravlje, sreću i blagostanje.
Prema jednom narodnom običaju, osoba koja vidi taj trenutak trebalo bi da ga zadrži kao svoju tajnu.
Još običaja vezanih za Preobraženje
U pojedinim krajevima sačuvani su i drugi običaji. Tako se nekada deci na odeću prišivao novac, za koji se verovalo da ih štiti od negativnih sila.
Postoji i verovanje da na ovaj dan treba brati lešnike i čuvati ih tokom godine. U narodnoj medicini koristili su se kao svojevrsni lek za različite tegobe, između ostalog i protiv bolova u uhu.
Preobraženje kao najava jeseni
Iako je avgust još uvek letnji mesec, Preobraženje se u narodnoj tradiciji smatra svojevrsnom granicom između leta i jeseni. Priroda počinje da pokazuje prve znake promene, a dani postepeno postaju kraći.
Zato se i danas često čuje izreka:
- Preobražava se i voda i gora.
Preobraženje Gospodnje tako spaja versku tradiciju, simboliku promene i brojne običaje koji su se generacijama prenosili sa kolena na koleno.
Nakon Preobraženja, među narednim velikim praznicima je Velika Gospojina, odnosno Uspenje Presvete Bogorodice, koja se obeležava 28. avgusta.
Bonus video:
Običaji i verovanja na Spasovdan
NE PROPUSTITE
