Božićna pšenica se sadi 17. ili 19. decembra i u domu do Božića. Evo šta kažu običaji, šta se nakon praznika radi sa njom.
Sadnja božićne pšenice je sastavni deo božićnih običaja, a uopšte njeno gajenje može da se pripiše roditeljima Isusa Hrista.
Kada su Marija i Josif bežali od Irodove vojske sreli su poljoprivrednika koji je sejao pšenicu, a Marija ga je zamolila da vojnicima kaže da su oni već prošli.
Kada su se vojnici pojavili, desilo se prema verovanju čudo, pa je pšenica koja inače raste mesecima momentalno izrasla i sakrila, a vojnici su poverovali da oni koje traže otišli i odustali su od potrage.
NE PROPUSTITE
Običaj je da se božićna pšenica sadi na Sv. Varavaru ili na Sv. Nikolu, a predstavlja plodnost, obnovu, prosperitet i uspešnu žetvu u novoj godini.
Međutim, postavlja se pitanje šta se radi sa božićnom pšenicom nakon Božića.
Najvažnije je zapamtiti da se ona ne baca nikako.
Običaji nalažu da se 8. januara ona iznese iz kuće, a najbolje je da se stavi na neku rodnju voćku kako bi donela plodnost i boljitak.
Ako živite u gradu, možete da je stavite na bilo koje drvo.
Interesantno je da se tako i badnjak iznosi iz kuće, samo 3. dana Božića odnosno 9. januara i stavlja na rodnu voćku ili drvo.
BONUS VIDEO
„Božić nas vraća korenima“ Stručnjaci otkrivaju kako ljubav, humanost i tradicija grade zajedništvo i donose radost u svaki dom
NE PROPUSTITE
