Ukoliko slavite slavu, postite i idete u crkvu, smatra li se prihvatljivim da se kostimirate ili na bilo koji način obeležite Noć veštica, često je pitanje proteklih godina.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Luku, dok se na Zapadu obeležava Noć veštica, jedan od najpoznatijih praznika na svetu, koji je ušao duboko u popularnu kulturu.
Iako je Amerika ubedljivo najzaljubljenija u maskiranje, dubljenje bundeva i smicalice koje prate Noć veštica, ona se proširila na planetu, pa se na neki način obeležava u svim delovima sveta.
Ponegde se priređuju maskenbali, negde prodavnice nude posebna sniženja povodom praznika, neko voli samo zastrašujući kućnu dekoraciju u ovim danima, a sigurno je samo da Noći veštica popularnost raste.
NE PROPUSTITE
Da li Noć veštica i Sveti Luka idu zajedno?
Portal MONDO istraživao je da li bi ljudi u našoj zemlji smeli da obeležavaju Noć veštica ukoliko su pravoslavni vernici, odnosno idu u crkvu, poste, slave krsnu slavu i sl. Drugim rečima, da li Noć veštica i Sveti Luka mogu da se slave u istim krugovima.
Najpre su se obratili Drašku Đenoviću, verskom alanlitičaru, čiji je odgovor – ne.
– To je satanistički praznik. Ili ste hrišćanin ili satanista, ne možete i jedno i drugo. Ako pogledate poreklo Noći veštica, ona ima korene u satanizmu, ne u hrišćanstvu – tvrdi on. – Jedan deo naših građana poprimio je američke i, mogu slobodno reći, satanističke običaje. Mnogi kažu da je to samo igra i ništa strašno, maskiraju se i zabavljaju, ali nije tako. Sa đavolom se ne treba igrati.
Međutim, etnološkinja Vesna Marjanović smatra suprotno.
– Ta noć, uoči Dana svih svetih, odnosno dan svih umrlih, deo je starog rituala koji potiče iz predhrišćanske Evrope. Mi ovde imamo koledare, recimo. Koledari kreću početkom decembra, maskirani u dronjke, sa onim rogovima, idu od vrata do vrata. Veruje se da su to duše preminulih koje obilaze svoje. I naša deca idu maskirana isto kao deca za Noć veštica, samo u drugo vreme, recimo tokom Bele nedelje. U Vojvodini postoje sela u kojima se ovakvi običaji nisu nikada prekidali – objasnila je ona za MONDO.
Štaviše, čuveni običaj "trick-or-treat" ("slatkiš ili smicalica") može se povezati u starom srpskom običaju na Belu nedelju. Kako je Vesna Marjanović istakla, deca su tada maskirana išla od kuće do kuće, pevala pesmice i očekivala darove, a ako ih ne dobiju, gađala bi jajima kapiju ili ulazna vrata i bežala.
Kako je nastao praznik Noć veštica?
Postoje dve teorije o poreklu Noći veštica.
Mnoge kulture su u prošlosti bile pod uticajem keltskih žetvenih festivala, konkretno galskog slavlja Samhain, za koje se smatra da ima paganske korene. Neki veruju da je Samhain ušao i u hrišćansku tradiciju, kao praznik Svi sveti.
Međutim, drugi tvrde da je Noć veštica počela da slavi isključivo kao hrišćanski praznik, odnosno bdenje pred Sve svete, koji se obeležavaju 1. novembra. U prošlosti se obeležavao u Škotskoj i Irskoj, a potom se proširio u Ameriku nakon talasa doseljavanja Evropljana u 19. veku.
Kada je konkretno reč o vešticama, koje su neizostavan deo obeležavanja ovog praznika, one su povezane sa starom galskom legendom. Verovalo se naime, da se veštice okupljaju dvaput godišnje: 1. maja, odnosno na Bealtaine, i 31. oktobra, pred Sve svete, kada je, smatra se, održana konvencija veštica koje su bacale čini na svoje žrtve, pretvarale se u strašna stvorenja i magijom izvodile razne nestašluke tokom noći, kada su njihove čarolije najsnažnije.
BONUS VIDEO
Sektolog o Noći veštica
NE PROPUSTITE
