Obeležavamo Veliki petak, najtužniji hrišćanski praznik: Šta žene NIKAKO ne smeju da RADE, a šta donosi SREĆU u dom?

Smrt Isusa Hrista smatra se najtežim trenutkom za sve vernike u hrišćanskom svetu 

Veliki petak je dan kada je ceo hrišćanski svet bio u velikoj žalosti, jer je Isus Hrist bio razapet na krst.  Od tog dana, svaki petak pred Uskrs obeležava se u miru, tišini i strogom postu.

 

Tog dana Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu. Ovaj praznik je dan velike žalosti, pa se tada uzdržavamo od veselja i proslava, a prema tradiciji na ovaj dan se ne rade nikakvi poslovi, ni u polju, ni u kući.

 

Na ovaj veliki praznik ne služi se liturgija u crkvama, osim ako se ne poklopi sa praznikom Blagovesti. Od Velikog četvrtka do Vaskrsa se na crkvama ne oglašavaju zvona, jer su ona u pravoslavnoj veri znak radosti.

 

 

Narodna verovanja i običaji

 

Veliki petak je u kalendaru obeležen crvenim slovom, te se ne rade nikakvi poslovi. Žene na ovaj dan nikako ne smeju da uzmu iglu u ruke, jer se veruje da će im se na rukama pojaviti plikovi.

 

Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa, a u kući se ne loži vatra. Strogo je zabranjeno piti vino, jer je ono simbol nevino prolivene krvi Isusa Hrista. Hleb se nikako ne mesi. Prema narodnom verovanju, ovaj dan je najbolji za kalemljenje voća.

 

Ne treba organizovati nikakvo veselje, niti slušati muziku, budući da je ovo najtužniji hrišćanski praznik.

 

 

Farbanje jaja

 

Najpoznatiji običaj koji se obavlja na Veliki petak jeste farbanje Vaskršnjih jaja, u kojem učestvuju i zabavljaju se pre svega deca. Domaćica prvo farba jedno crveno jaje, čuvarkuću, koje će čuvati do sledećeg Vaskrsa, a prvo jaje od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju kako bi bila plodna i donela sreću domaćinima. Na dan Vaskrsa svi ukućani treba prvo da pojedu po jedno jaje, a tek onda da se posluže ostalom hranom.

 

Kako se veruje, devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod svoj jastuk, sanjaće te noći budućeg muža.

 

 

Postoji verovanje da, ako danas operete kosu, cele sledeće godine vas neće boleti glava. Na ovaj praznik valja metlom malo pomesti kuću, a zatim tu metlu baciti, kako bi sa njom iz kuće izašlo sve zlo.

 

Neka mesta poštuju i običaj vezivanja kose devojčicama pod vrbom, kako bi rasla brže. 

 

U nekim krajevima, ljudi ujutro donose vodu sa jezera, kako bi se svi ukućani umili, jer postoji verovanje da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela.

 

 

Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto, koji predstavlja Hristov grob, ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice provlače ispod stola na koji je položena plaštanica.

 

Prema narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju koja će biti ispunjena.