Slavimo veliki praznik - Sretenje Gospodnje: Evo koje običaje treba da ispoštujete da vas SREĆA PRATI tokom cele godine

Osim što je veliki verski praznik, 15. februar se praznuje neradno i kao Dan državnosti

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 15. februara obeležavaju praznik Sretenje Gospodnje, koji je posvećen danu kada je Bogorodica prvi put dovela Isusa Hrista u hram da ga posveti Bogu.

 

Ovaj praznik slave pravoslavni vernici u Srbiji, Rusiji i u zemljama u kojima se Božić slavi 7. januara.

 

Osim što se obeležava kao veliki hrišćanski praznik, 15. februar se od 2002. godine u Srbiji se slavi kao Dan državnosti. Sretenje Gospodnje je od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer ukazuje na prvi susret Spasitelja Isusa Hrista sa ljudima.

 

 

Sretenje Gospodnje je kada je Simeon Bogoprimac primio Gospoda Isusa Hrista na ruke.

 

Po jevrejskom zakonu, svako dete je donošeno u hram 40 dana posle rođenja. Simeon Bogoprimac je bio starac duhovnik, prevodilac Svetog pisma. Kada je prevodio tekst proroka Isaije iz Starog zaveta, u kome je rečeno da će devojka začeti i roditi sina i nadenuti mu ime Emanuil (S nama Bog) i kad je hteo da napiše „mlada žena“, anđeo Gospodnji mu je zadržao ruku i rekao da će on za života dočekati ispunjenje tog proroštva. I ono se ispunilo kada je Bogorodica donela bebu Isusa Hrista u hram. Preko Simeona, susret sa Isusom Hristom je bio susret ljudskog roda sa Bogom u telu. To za hrišćanstvo znači da se u Hristu, kao novom Adamu, svi iskupljuju iz greha, satane i smrti.

 

 

Predanje kaže da su prvom ulasku Isusa Hrista u hram u Jerusalimu prisustvovali i fariseji i o tome obavestili cara Iroda. Uveren da je to novi jevrejski car, kako su najavili proroci sa istoka, car Irod je naredio da se Isus ubije, posle čega je poubijano 14.000 muških beba njegovog uzrasta. Zahvaljujući upozorenju anđela božjeg, Bogorodica je sa malim Isusom otišla u Misir i tako ga spasla.

 

Narodna verovanja za Sretenje

 

U našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Naime, veruje se da će medved sutra odrediti kakvo nas vreme čeka u narednom periodu. Ako na Sretenje bude dan, a medvedi se uplaše od sopstvene senke, vrate u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Ako ne vidi senku, izaći će iz svojih pećina da potraže hranu i zima je gotova.

 

 

Vrapci do Sretenja biraju svoje neveste, a na ovaj dan se venčavaju i tada su najglasniji i najbučniji, a pošto oni ne žive dugo, brak im traje kratko, pa mladenci izbegavaju da venčavanju na Sretenje.

 

Devojke dobro gledaju koga će prvo ujutru sresti, jer se veruje da će i budući mladoženja ličiti na mušku osobu koju su tog jutra srele. Ovog dana se predskazuje vreme. Po verovanju, ako pada sneg ili kiša – zime više neće biti, a ako sija sunce – biće još hladnog vremena.

 

Postoji običaj da se na Sretenje pale sveće kao simbol svetlosti i zaštite doma od negativnosti. Takođe, valja odneti nekoliko sveća u crkvu da se osveštaju. Te sveće se čuvaju u kući i pale u slučaju neke nevolje. Pale se ako se razboli ukućanin ili domaća životinja, i veruje se da njen plamen i dim momentalno leče.