Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti Veliku subotu.
To je dan koji je Hristos proveo u Hadu pa ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini. Po završenoj liturgiji jede se hleb i voda (suhojedenje).
Na poslednji dan Nedelje stradanja i smrti, hrišćanski vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu, koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare, a sutra uveče, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve, unosi u oltar.
Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kad se umesto liturgija služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.
Dan uoči vaskrsa naziva se još strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muke na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo.
U Bosanskoj krajini i Hercegovini najčešći je naziv crvena subota zato što se tada maste ili šaraju uskršnja jaja - najčešće u crveno. Pripoveda se da su sva jaja pocrvenela u trenutku kad je Isus vaskrsnuo iz groba i zato ih valja bojiti u crveno.
Velika subota se u Jerusalimu vezuje za crkvu Groba Hristovog gde vernici svake godine prisustvuju čudotvornoj pojavi "blagodatnog ognja".
U hramu Svetog Groba u Svetoj zemlji već vekovima jerusalimski patrijarh uznosi ugašeno kandilo koje se samo pali i taj oganj prenosi na sveće okupljenih vernika, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. Žene bi posebno trebalo da obrate pažnju na svoje aktivnosti, a naročito da izbegnu bilo kakav ručni rad. Muškarci takođe na Veliku subotu ne rade teške radove u polju.
U Homolju mese kolač "vaskršnjak" okićen bosiokom. U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.
U Republici Srpskoj Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada "maste" to jest boje jaja u crveno. Farbaju ih tako što uliju vodu u lonac i u nju sipaju crvenu boju ili vrazilo. Zatim se zapali provlak voštanice pa se njom prave šare po jajima. U kućama koje su imale smrtni slučaj jaja se farbaju u tamno crveno i crno ili se "maste" u čađi. Jaja isključivo boji ženska čeljad.
NE PROPUSTITE
