Reč "česnica" je od čest, čast, mesi se u čast Božića.
To je kolač umešen na Božić, izjutra, rano s nenačetom vodom, u koji je stavljen srebrn ili zlatan novčić. Ako je neko siromašan pa nema ni novčića, onda može i običan metalan novčić. Vodu je donela tog jutra vodonoša s izvora, česme, bunara, kladenca ili (u gradu) jednostavno natočila u kuhinji.
Da bi domaćica umesila česnicu za domaćinstvo koje ne broji više od pet članova, potrebno je: 1/2 kg brašna, pola paklice kvasca rastopljenog u mlakoj vodi, kašika zejtina, malo soli (zbog ukusa) i malo bogojavljenske — svete vodice, vode koja se unakrst sipa u testo. Ovo se sve dobro rukama umesi s mlakom vodom kao i svaki slavski kolač. Zatim se srebrn ili zlatan novčić (negde ga domaćica uvije u čistu belu hartiju) utisne u sredinu testa, pa još malo umesi i testo ostavi da naraste. Kad testo dobro naraste, odozgo, po sredini testa, pritisne se "slovo", pečat, poskurnik i česnica stavi u vruću peć da se ispeče. Tamo gde je praksa da se mesi i božićni kolač i on se mesi na isti način, samo bez srebrnog ili zlatnog novčića.
„Česnica" se lomi za vreme božićnjeg ručka odmah posle božićnjeg kolača, koji se lomi kao i slavski kolač u kući s domaćinima, u čem učestvuje sva čeljad.
Kad se domaćin na Božić vrati iz crkve, čestita svima praznik: „Hristos se rodi!", na šta mu svi odgovaraju: „Vaistinu se Hristos rodi!" — U kući nastaje opšte mirboženje koje izaziva veliku radost.
U toj božićnoj radosti niko se ni na kog ne sme naljutiti. Opšta ljubav vlada u celoj kući, porodici.
Onda domaćin svima podeli naforu i nastaje božićni ručak koji treba da bude najbogatije i najbrižljivije pripremljen. Kao i na Badnje veče, domaćin se prekrsti, pripali božićnu sveću, okadi trpezu, pročita „Oče naš" ili, ako zna, otpoje: „Roždestvo tvoje, Hriste Bože, naš...", prereže božićni kolač, a onda uzme „česnicu", podigne je uvis, u slavu novorođenog Bogomladenca, Isusa, a za život i zdravlje svih ukućana, polažajnika i namernika, okrene je kao slavski kolač sa svima ukućanima tri puta, zdesna-nalevo, suprotno od kretanja kazaljke na satu (jeste li znali da se i Zemlja, naša planeta, okreće zdesna-nalevo, od zapada prema istoku?), prelomi preko sredine i svima članovima domaćinstva (prisutnima) odlomi po jedno parče. Jedno odvoji za polažajnika, drugo za putnika namernika (za člana domaćinstva koji nije prisutan, za vojnika, ili putnika koji može da svrati u goste).
Tim je božićni ručak počeo. Čeljade u čijem se delu česnice nađe novčić, smatra se srećnim i da će biti te godine pod blagoslovom Božjim, te se njemu poverava početak važnih poslova u toku cele godine.
Na božićnoj trpezi nalazi se sito s odabranim voćem kao i na badnjačkoj večeri; božićna sveća; božićni kolač; česnica, pečenica, kobasica. Tako su u pesmi: „Božić, Božić bata..." (ovo "bata" znači korača!) peva: „U Božića tri nožića: jedan seče česnicu, drugi seče pečenicu, treći seče kobasicu."
Tu su, razume se, još svakovrsne đakonije koje domaćice pripremaju za ovaj najradosniji hrišćanski praznik i dan, u koji nam se Hristos rodio, zato i treba odabranim jelom i pićem i da se proslavi njemu "u čast i čest" a nama na radost.
NE PROPUSTITE
