Ušli smo u poslednju nedelju Velikog posta, pred najveći hriščanski praznik Vaskrs.
Jedno od najvećih dilema za sve domaćice jeste kada se farbaju jaja - na Veliki četvrtak ili na Veliki petak.
Antropolog Vesna Marjanović kaže da se jaja mogu farbati od Velikog četvrtka do Velike subote.
U nekim krajevima naše zemlje smatra se da jaja treba da se farbaju na Veliki četvrtak ili Veliki subotu, a da je Veliki petak dan kada ne treba ništa da se radi, i da se provede u molitvi. Crkva je prihvatila bojenje jaja još u 12. veku a kod nas ta praksa se javlja u 16. veku. Jaja bojena crvenom bojom su starijeg porekla nego ova današnja šarena i prema arheološkim izvorima, pominju se u zagrobnim kultovima kod starih evropskih naroda još od 4.veka nove ere.
Prvi pomen o bojenju jaja na teritoriji naše zelje potiče iz tridesetih godina 16.veka. „U jednom turskom zakonu o saskim rudarima i običajima rudarskim… ima, i ovakva odredba: Kad im bude o rođenju Isaovu i o šarenim jajima… šarena jaja daju knizu…“
Čuvarkućino ime i značenje
Postoje različiti nazivi za prvo obojeno jaje u kući, a ovo su neka od njih u zavisnoti gde se živi:
– čuvar, čuvara, čuvarkuća, čuvarak (Vojvodina)
– krstaš (Peć)
– strašnik (Prizren)
– izmamak (okolina Leskovca)
– čoban (Čajnič)
Čuvarkuća se čuva pored ikone do sledećeg Uskrsa. Veruje se da pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo uskrsnuće, ali i buđenje prirode.
NE PROPUSTITE
