Božićnu trpezu nije moguće zamisliti bez česnice
Domaćica na božićno jutro mesi okrugli hleb, u koji se tradicionalno stavlja novčić za privlačenje bogatstva, parčence svinjskog mesa, otkinuto od pečenice, parčence badnjaka za blagostanje i mir u domu i razni sitni predmeti.
Veruje se da će osoba koja pronađe novčić u božićnoj pogači biti posebno srećna u narednoj godini, a novčić se čuva sledećih 12 meseci.
U nekim krajevima, za mešenje testa za česnicu koristi se voda umesto mleka, a donosi se na božićno jutro sa izvora ili iz bunara, u koje se baca pregršt žita. Takođe, negde se veruje i da brašno treba uzimati samo iz pune vreće, ali u današnje vreme se takav običaj skoro potpuno izgubio.
U istočnoj i južnoj Srbiji, domaćini rukama ulepljenim od testa hvataju voćke, košnice i stoku, kako bi bili što plodniji tokom cele godine.
Najveći broj ljudi će neizostavno u hleb stavilja novčić, jer se veruje da donosi novac i sreću, kao i parče badnjaka, koji onome ko odlomi parče sa njim donosi plodnost i dobro zdravlje, a iz istog razloga stavlja se i dren.
U nekim krajevima, u česnicu se stavlja kukuruz (zbog svinja), pasulj (zbog ovaca) i ovas (zbog konja). Oni koji drže kokoške i drugu živinu, u svoju česnicu stavljaju zrna pšenice.
Božićna česnica se mesi na Badnje veče ili na Božićno jutro, a jede se uz doručak na Božić, kada se svi ukućani okupe oko svečane trpeze.
Prvo ga ukućani okreću među sobom tri puta, a zatim se česnica lomi i jede pre ostale hrane.
Ko pronađe novčić i badnjak, treba da ga čuva na posebnom mestu, dok se pšenica, ovas, pasulj i kukuruz daju životinjama zbog kojih su i stavljeni u božićni hleb. U nekim krajevima veruje se da ako se prilikom pečenja česnice testo podigne iznad, na primer, kukuruza, te godine će on odlično roditi.
Recept za tradicionalnu česnicu pogledajte na sledećoj strani:
