Iako većina malo zna o njegovom pravom životu, proslavljanje Svetog Ilije je ukorenjeno duboko u tradiciju srpskog naroda. Pominje se u Talmudu, Bibliji i Kuranu.
Oni su stvarali i propovedali više religiozne koncepcije zasnovane na ličnoj moralnoj odgovornosti čoveka pred Bogom. Proroci su isticali etičke vrednosti religije, u kojoj nisu važni ritual i ceremonija, a čija suština je u tome da ljudi budu u duši pravedni. Svojim radom proroci su spremili put nastanku hrišćanstva.
Predanje kaže da se Sveti Ilija vazneo na nebo i da je i dalje živ. On će, prema predanju, biti preteča drugog dolaska Hristovog u koji veruju pripadnici ove religije.
Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju. Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen.
Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se on vozi po nebu i oblacima. Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim kolima ide na nebo, ili kako drži nož u ruci kao znak da je njime poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil, ili kako sedi u pećini gde se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.
Nastavak na narednoj strani...
