Iako većina malo zna o njegovom pravom životu, proslavljanje Svetog Ilije je ukorenjeno duboko u tradiciju srpskog naroda. Pominje se u Talmudu, Bibliji i Kuranu.
Na dan kad se slavi Sveti Ilija u dosta gradova i sela organizuju se vašari, a on spada u najpoštovanije svetitelje među Srbima, rame uz rame sa Svetim Nikolom, Svetim Đorđem i ostalima.
Iako većina malo zna o njegovom pravom životu, proslavljanje Svetog Ilije je ukorenjeno duboko u tradiciju srpskog naroda, koji ga još naziva i gromovnikom. Ono što je za Slovene bio Perun, to je za Srbe Sveti Ilija, a ako znamo da su Srbi upravo iz mnogobožačke slovenske religije prešli na hrišćanstvo, jasno je zašto se pridaje toliki značaj ovom svetitelju.
Ilija ili Elaja (jevrejski Eliyahu) je bio jevrejski prorok iz 9. veka p. n. e. Pominje se u Talmudu, hrišćanskoj Bibliji i Kuranu.
Bio je rodom iz Aronoba iz grada Tesvita. Po predanju, kada se Ilija rodio, njegov otac Sabah je video oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Mladost je proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji.
Tadašnji car Ahav, pod uticajem svoje žene Jezavelje, napustio je veru Mojsijevu i umesto Jehove slavio tuđe bogove. Prorok Ilija suprotstavio se caru prebacivši mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova.
Činio je čuda kroz koja je Bog pokazivao Jevrejima svoju pravednost. Zbog nepravdi koju je car činio narodu i gramzivosti, Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi lizati krv posle smrti, što se i obistinilo.
Proroci nisu imali ničeg zajedničkog sa vračarima u to vreme. Oni nisu živeli od proricanja budućnosti i vračanja. To su bili mudraci, narodni učitelji, kako bi danas rekli — društveni i politički radnici.
Nastavak na narednoj strani...
