Za prave revolucionare, pa i buntovnike u svetu mode, smatraju se tri osobe - Koko Šanel, Meri Kvant i Vivijen Vestvud. Naravno, bilo je i biće kreatora sa smelim kreacijama, čak i šokantnim, ali samo ove tri dizajnerke uspele su da prekorače oblast mode i utiču na život žena u celom svetu!
Kada je Meri davne 1963. godine prodala prvu haljinu dužine iznad kolena, niko nije mogao ni da pretpostavi kako će još kraća haljina na mršavici Tvigi postati planetarni hit. Možete li da zamislite tek kako je nerealno izgledalo da nakon samo tri godine dobije i orden kraljice za – doprinos modi?
Novembra 1955. godine Meri Kvant je u londonskom Čelsiju s tadašnjim dečkom (a kasnije suprugom) i još jednim zajedničkim prijateljem otvorila butik Bazar.
Do 1963. Bazar je bio samo dobro posećen butik koji prati modne trendove, s malim izmenama – dužina haljina bila je malo kraća, čizme su bile malo više, čarape su bile šarene, a prodavali su se i tregeri kao modni detalj, iako su po tadašnjim merilima bili rezervisani samo za decu i starije muškarce. Prosečna mušterija bila tinejdžerka "zaglavljena između devojčice i zrele devojke".
Zapravo, o odevanju tinejdžera malo je ko razmišljao, što danas deluje čudno. Moda je bila podeljena na visoku i "industrijski štanc", a dečija moda bila je isto to, samo manje, kraće, uže... Modeli Meri Kvant koje su šetale devojke po Londonu izazvali su pažnju, pa je dobila i ozbiljnu klijentelu koja je insistirala na što većem otkrivanju nogu - kratko, kraće, najkraće.
Treba imati u vidu koji su parametri lepote tada vladali – zanosne plavuše bujnih oblina i markantne vamp crnke (Merilin Monro, Eva Gardner, Džejn Mensfild...), a onda se pojavljuje Meri Kvant čiji modeli ne bacaju akcenat na seksepil. "Bez pozadine i grudi" koje ste kod kuće ostavile na klaviru, delovaćete kao "osoba a ne objekat" – otprilike je bila krilatica. Međutim, tada su u prvi plan došle ženske noge, dugačke i vitke, i postale etalon lepote i seksepila. Ideje feminizma savršeno su se uklopile u novi modni trend.
Pored toga što je maksimalno skratila suknju kako bi postala minimalna, i ogolila noge, ženskoj populaciji je navukla šarene čarape (grilon unihopke) i dokolenice, ponudila joj cipele s platformom, čizme iznad kolena, vruće pantalonice, bubi-kragnu, bubi-frizuru, rančeve sa širokim remenjem koji su zamenili romantične tašnice, plastične kabanice, često i providne, skratila joj kosu da liči na frizuru dečkića-školarca, nabacila jarku šminku kako bi je svi gledali "u oči a ne poprsje."
Jednostavnije rečeno, sve ono što nam je danas sinonim za "londonski stil" počelo je sa Meri.
Mini-moda prevalila je pola veka i nije se umorila – živahna je i danas i nema izgleda da će posustati! Ironično je što je želela da skrene pažnju sa seksepila, ženstvenosti i polnih atributa, i "oslobodi ženu kao ravnopravno biće", a postala je oličenje svega čemu se opirala. Pravljena je za žene, a najviše se dopada muškarcima.
U februaru tekuće godine Meri je napunila 81 godinu i još uvek po malo dizajnira, ali za unutrašnjost Mini-Morisa, svog omiljenog automobila, po kome je i mini-moda dobila ime.
NE PROPUSTITE
