Vino je alkoholno piće, proizvod potpunog ili nepotpunog vrenja alkohola svežeg grožđa ili njegovog soka, ono sadrži različite koncentracije alkohola kao i izvestan broj mineralnih sastojaka, uglavnom soli natrijuma i magnezijuma pretežno vezane za organske kiseline koje se lako razgrađuju u organizmu i koje daju vinu alkalna svojstva. Vino je bogato vitaminima grupe B, naročito B2 i nikotinske kiseline B3, a hranjiva vrednost litre vina je 600-700 kalorija, a kod slatkih vina može se kretati i do 1.400 kalorija. Jedna čaša (130 g) vina sadrži prosečno 90 kalorija – kao jedan sendvič. Vina sadrže različite količine vode, alkohola i šećera. Postoji razlika u pravljenju belog i crnog vina, zapravo drugo je rezultat zdrobljenog, fermentisanog grožđa. Belo vino je rezultat fermentisanog grožđanog soka (tj. bez sadržaja ili ljuske voća). Crveno vino se pravi od crnog grožda pretvorenog u vino isto na način kao da se radilo sa belim grožđem. Ljuska crnog grožđa daje nijansu boje i nutritivnu vrednost soku koji se pretvara u crveno ili rose vino.
VINO KAO MEDIKAMENT
Poznato je da crno vino povoljno utiče na zdravstveni sistem ljudi, a vino je odličan domaći lek za prevenciju, ali i za ljude koji su preživeli infarkt. Crno vino je odlično za podsticanje dobre cirkulacije i rastvarenje ugrušaka. Mnoga provedena istraživanja širom sveta sugerišu da konzumacija vina kao što je Merlot, Cabernet i ostala fina vina smanjuju mogućnost srčanih oboljenja. Umerena i svakodnevna konzumacija crvenog vina može povećati HDL holesterol, ili kako ga još nazivaju, dobri holesterol. A uz povećanje dobrog, vino sprečava formiranje LDL, ili lošeg holesterola. Kako svi sastojci postoje i u grožđu moguće je da kaviltetne i zdrave supstence unesete u organizam i preko soka od grožđa ili kozumacijom svežeg voća. Ni samo vino ne može pomoći u očuvanju zdravlja, uz čašu vina dnevno potrebno je imati normalne prehrambene navike i naravno baviti se nekom fizičkom aktivnošću.
ŠTETNOST PO ZDRAVLJE
U umerenim količinama vino pojačava apetit, izlučivanje žuči i čak mokraće (belo vino), međutim ono je alkoholno piće pa dovodi do nastajanja svih loših pojava koje prate alkoholizam.
Iako su preporučljive količine vina vrlo različite i zavise od individualnih mogućnosti, ipak se svi slažu da dozvoljena dnevna količina alkohola do jedne čaše. Vino (crno ili belo) ne sme se piti ni kod jednog oboljenja jetre, a potpuno potpuno je zabranjeno u slučajevima hroničnog zapaljenja jetre (hepatitisa, stanja koje prethodi cirozi). Za jetru je crno vino štetnije od belog. Zbog toga što nadražuje nervni sistem izaziva nesanicu, naročito belo je štetno u najvećem broju nervnih oboljenja. Medicinsko vino ili oenoli su zasnovani na sposobnosti vina da rastvara sastojke raznih lekovitih stvari. U ovom slučaju vino predstavlja stvar koja prima lek da bi se ovaj lakše uneo u organizam. U tu svrhu se upotrebljavaju razna vina s različitim sadržajem alkohola.
PREPORUČLJIVE DOZE VINA
Dijetolozi preporučuju samo pola čaše po obroku tj. jedna čaša za ručak ili za večeru. Ne preporučuje se vino kao aperitiv. Na prazan želudac negativno deluje na jetru, koja sadrže enzim koji može probaviti alkohol, pretvarajući ga u ocenu kiselinu, stvar koju organizam koristi na isti način kao i šećere, i izaziva osećaj gladi. Enzim u jetri može ukloniti iz organizma zdravog muškarca 0,75 litre a u žena 0,5 litre alkohola dnevno. Više od te količine postaje otrovom i pretvara se u holesterol i masnoće, a da bi ga otklonio, organizam je prisiljen da uništava vlastita tkiva, počevši od jetre i gušterače. Jedna čaša na tašte prelazi u krv za 15 - 30 minuta, dok se taj rok produžava na blizu tri sata ako ga popijete za vreme jela. Kalorije koje se unesu vinom su neiskorišćene, ne pomažu radu mišića, jer alkohol sprečava gomilanje šećera koji je osnovna namirnica za mišiće. Vino utiče i na gojaznost. Kalorije koje se nalaze u vinu ne pomažu u zaštiti protiv hladnoće. Alkohol, odmah nakon što smo ga popili daje varljivi osećaj topline, budući da širi krvne sudove, dok u dubini uzrokuje hlađenje organizma. Alkohol uzrokuje i pojačano mokrenje.
VINO KAO MEDIKAMENT
Za upalu jajnika pogodna je obloga od belog vina. Vino se zagreje, nakon toga se njim nakvasi gaza peškir ili pamučna krpa, i tako toplo se stavi na bolno mesto. Oblogu treba stavljati nekoliko dana.
KUVANO VINO
SASTOJCI: 1l domaćeg vina 10 grančica peršuna 2 kafene kašičice crnog vinskog sirćeta, 30 dkg domaćeg meda
PRIPREMA: Sve sastojke, osim meda, staviti u emajliranu (ne metalnu) posudu i na niskoj temperaturi čekati da prokuva. Ostaviti da lagano kuva 10 minuta. Dodati u to 30 dkg domaćeg meda i opet čekati da prokuva jer med hladi tečnost. Nakon četiri minuta lagano mešati drvenom ili plastičnom kašičicom. Kad je gotovo, skinuti sa vatre, kašičicom izvaditi peršun i tako vrelo uliti u pripremljenu tamnu bocu. Zatvoriti plutenim ili plastičnim čepom i ostaviti da se hladi.
Piti tri puta po jednu supenu kašiku. Kada se popije 1 litar, napraviti pauzu od desetak dana, pa napraviti novu dozu. Čuvati na hladnom mestu.
Ksenija Konić
