Da li znate zbog čega raskid veze toliko boli, a svi oko vas teše vas da je to najnormalnije stanje i da će proći?
Koliko smo puta to čuli i svaki put se osećali kao da vodimo borbu sa vetrenjačama, samo zato što nikom nismo mogli da objasnimo kako se zaista osećamo i zašto nas taj famozni prekid toliko boli? U čemu je stvar – prekidi bole jednako kroz čitav život, samo kada ste stariji, pravite se ravnodušni, a zapravo i sami znate da niste.
Evo i zašto:
Naime, nakon raskida veze ljudi nam obično savetuju da se ne obaziremo na taj raskid koliko je to moguće i krenemo dalje. Sa druge stane, kada dobijemo neki virus ili prehladu, svi odjednom trče oko nas i pomažu nam na sve načine da ozdravimo, počev od hrane, medicinske pomoći i ostalih stvari. Niko nam ne govori da se ne obaziremo i krenemo dalje. Takođe kada recimo slomimo nogu, niko nam neće reći: Ne drami, samo kreni dalje! U toj situaciji naravno svi će želeti da nam pomognu.
Upravo je u tome i problem: naš mozak ne razlikuje povredu koja dolazi od prekida od one koja dolazi od recimo slomljene noge. Bol je mozgu bol, bila ona psihička ili fizička, on ne vidi razliku. Šta više, da ljudi ne osećaju psihičku, ali i fizičku bol nakon što se odvoje od nekog, majke nikad ne bi marile za svoju decu, pa ona ne bi mogla da prežive, a kamoli da se razviju u odrasle ljude, tvrde istraživači i navode:
Naši mozgovi razvili su se na način da pretnju našim socijalnim kontaktima doživljavaju na isti način kao i kada je reč o fizičkoj boli. Aktiviranjem istog nervnog sistema koje dovodi do toga da osećamo fizičku bol, iskustvo socijalne boli pomaže nam da omogućimo preživljavanje dece tako što ih držimo blizu njihovih roditelja. Ova veza između socijalne i fizičke boli takođe omogućava da socijalna povezanost ostane doživotna potreba kao što su hrana i toplina.“
Sada sledi pitanje: Kako nastaje ljubav i zašto volimo?
Pisac Oskar Vajld rekao je kako se zaljubljujemo u nadi da u drugom biću nećemo naći ono što znamo da je u nama, sav kukavičluk, slabost, lenjost, neiskrenost, kompromis i glupost.
Bacamo kordon ljubavi prema izabranoj osobi i odlučujemo da sve što ta osoba jeste, jeste ono što je slobodno od svih mana. Samim tim ona je poželjna. U njoj lociramo savršenstvo koje nemamo u sebi, a kroz uniju, zajednicu i dalje se nadamo da će naša vera u ljudsku vrstu opstati“, rekao je pisac.
Za naučnike je razlog za postojanje ljubavi taj da je samo to preživljavanje.
Koje god da je objašnjenje, sada znate da sve ono što osećate nakon prekida nije plod vaše mašte već samo plod vašeg mozga, koji baš kao i vaše telo, treba ljubav kako bi preživeli.
