Naučnici su sproveli vrlo interesantno istraživanje.
Pametni ljudi duhoviti su i znatiželjni, otvoreni su prema novim idejama, lako se prilagođavaju novonastalim situacijama i ne možete toliko lako da ih ometete.
Ipak, imaju i jednu zanimljivu zajedničku karakteristiku: znaju da ne znaju. Iako možda zvuči čudno, najpametniji ljudi sveta otvoreno će priznati ako nisu upoznati s nekom tematikom, događajem ili pojavom. Nije ih strah ili sram izreći rečenicu "Ne znam".
Priznavanje da nešto ne znamo prvi je korak u spoznaji određene teme. Samo oni koji znaju da ne znaju spremni su uložiti dodatan napor kako bi naučili. Svi ostali pretvaraju se da znaju i na temelju svog neznanja donose odluke.
Ove tvrdnje potvrđuje i jedna studija koju su sproveli naučnici. U studiji je dokazano da će manje pametni ljudi precenjivati svoje spoznajne veštine. Sproveden je, naime, eksperiment među srednjoškolcima koji su nakon mature morali da procene vlastite kompetencije u rešavaju zadataka.
Pojedinci koji su tvrdili da su testove uradili odlično tačno su rešili samo delić postavljenih pitanja. Štaviše, njihovi su rezultati bili među najnižima u generaciji. S druge strane, oni koji su postigli najbolje rezultate značajno su potcenili broj zadataka koje su tačno rešili.
Naučnici tvrde da ljudi koji precenjuju svoje mogućnosti i veštine imaju dva problema: ne samo da na temelju pogrešnih tvrdnji donose pogrešne odluke, već i nemaju sposobnost da shvate kako nisu u pravu.