Čak i posao koji volite može da postane loš ukoliko imate ovakvog šefa. Kako se ponašati u toj situaciji?
Sigurno je svako od vas imao prilike da se susretne sa jednim takvim - šef koji savetuje, a ne uvažava vaše mišljenje, šef koji stvara sebi autoritet, ali ga ne opravdava. Kako i na koji način se izboriti sa tim piše Jelena Đurđević na blogu Zlatne žile.
Strogi šefovi su smešni šefovi
Smešno je kad neko urlanjem stvara poštovanje. Presmešno je kad dovodite svoje zaposlene u situaciju da vam kliču jer im od vas zavisi život. Najsmešnije je kada pokušavate da budete lider, a zaboravite momenat: kompleksi se leče monologom ispred ogledala. U teoriji ovakvo ponašanje zove se pozajmljivanje iz autoriteta, kada ljudi nemaju “spontani” autoritet, pa ga izvlače iz pozicije.
Nedavno me je drugarica, 7-8 godina starija od mene, pitala: Zašto moja generacija nema poštovanje prema starijem i iskusnijem, pa makar to bio i gunđavi šef? Zato što gunđavi šef zaslužuje poštovanje samo zato što je na toj poziciji. A to onda nije poštovanje, ‘već držim jezik za zubima jer mi strašno treba posao’.
Pitala bih sve šefove sveta: Da li biste voleli da se neko prema vašem detetu ponaša tako kao što se vi ponašate prema svom zaposlenom (nečijem detetu)?
Zašto šefovi viču na zaposlene?
Nažalost, sve više čujem da šefovi, menadžeri, direktori, viču na svoje zaposlene. Nedavno je drugarica dala otkaz jer joj je menadžer rekao da je „nesposobni debil“. Pitanje je, zašto na takav način ukazuje zaposlenom da nešto nije dovoljno dobro uradio? Činjenica da je vođen besom, nije opravdanje. S jedne strane, kao deca usvajamo modele ponašanja okoline, najčešće roditelja. Pa, ako su oni nesuglasice rešavali vikom, podsvesno prihvatamo takvo ponašanje kao normalno i dalje ga primenjujemo kada se mi nađemo u takvoj situaciji. Analizirajući ponašenje takvih poslodavaca, bes je emocija koju izaziva druga emocija – strah. Verovatno strah da neće ostvariti neki lični cilj, a žrtvu, zaposlenog koji trpi vikanje, vide kao prepreku. Jer, ti nisi uradio posao kako sam ja definisao da treba, i sada sam ja udaljen od svog cilja. Ti si mi prepreka. Tu prepreku, grešku zaposlenog, veruju da mogu rešiti ako na vas bace dovoljno energije. Lično sam doživela da je menadžerka celom timu pretila otkazom ako ne ostvarimo mesečni cilj.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
S druge strane, kada su naši preci, u doba praistorije, bili ugroženi od strane „autsajdera“ pravili su buku i to je bio jedan od načina odbrane. U naše doba – vičem na tebe, mnogo sam bitan, nemoj se kačiti sa mnom. Što smo glasniji, to verujemo da ćemo biti nadmoćniji i minimizirati vrednost druge osobe. Ne znam kada se u društvo uvukao taj rijaliti kodeks, jer ne bih rekla da je samo crta evolucije koju smo tek tako prihvatili, ali imamo jedan termin za isti – mobing. Ukoliko ne možete sami da izađete na kraj sa ovakvim šefovima, potražite pravnu pomoć. Vrlo je važno da ne savijate glavu pred ovakvim ponašanjem, a verujte mi, bila sam u prilici da doživim: Gledaj me u oči dok ti pričam (čitaj, vičem na tebe).
NE PROPUSTITE
Zašto šefovi beže od obaveza?
Biti lider, menadžer, šef, poslodavac, znači da ste dovoljno emocinalno i socijalno inteligentni kako biste ispravno vodili tim ljudi. U suprotnom imamo sistem bez sistema. Jednim delom problem je što posao vođe tima/firme nije samo zvučna pozicija i veća zarada. Drugim delom, firme postavljaju ljude na ove pozicije bez prethodnih treninga kako biti lider i šta to zapravo znači, a onda se čude kada tim i lider ne fukncionišu zajedno. Da li ste bili u situaciji da vam šef ne kaže gde grešite, niti vas posavetuje kako da rešite problem, već vas ignoriše? Dragi šefovi, ako ne kažete ljudima gde greše, kako mislite da to koriguju?
Obaveza šefa jeste da razmisli o potrebama zaposlenih i obezbedi najbolje resurse i obuku kako bi posao bio valjano obavljen. Ponekad ljudima nedostaje malo znanja ili korisnih alata kako bi pokazali najbolje rezultate. I verujte mi, to neće pronaći u kafenisanju sa ostalim kolegama, poznatijem kao „ogovaranje šefa“. Zato ste vi šef, jer znate, ili bar treba da znate, nešto više od ostalih zaposlenih. „Uradi kako ja kažem“ odskače od kulture ponašanja.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
Nikada nećete stvoriti tim koji realizuje postavljene ciljeve ako vaše ponašanje degradira druge članove tima, ili ako je Ja glasnije od Mi. I pre nego što izgovorite čuveno „Ne vidim entuzijazam u tebi“, razmislite da li ste dali razlog i uslove da zaposleni imaju entuzijazam? Redovna plata nije odgovor, jer je to obaveza koju vam i sama država nameće. Istina je da većina ljudi radi za platu, ali novac nije uvek dovoljan razlog da inspiriše. Manje kapitalizma, više socijalizma, zaključila bih.
Razlika između dobrog i lošeg šefa
Ključna razlika, jer loš šef nije nužno i loš čovek. Ako neko odlično obavlja svoj posao, a ima loš odnos sa vama, onda je problem u komunikaciji i to se rešava – komunikacijom. Ne ogovranjem. Ne ignorisanjem problema. Ovo je važno da shvate i zaposleni i šef. Jer, sećam se moje bivše menadžerke kada je na moje „Imamo problem u komunikaciji“ rekla „To nije tačno, pa mi smo drugarice“ i nastavila da me ignoriše. Zaista, ako ste šef, pretpostavimo da ste u kasnim dvadesetim ili stariji, pa valja odrasti, bar na profesinalnom planu.
Na kraju krajeva, ako pretpostavite da ćete imati zaposlene samo zato što svakog 1. dobijaju platu, imaćete česte „štrajkače“. Jer – redovna zarada plaća račune, ali šta ulazi u definiciju integriteta?
Vrlo je važno da prepoznate situaciju i da ne proglasite svakog šefa lošim šefom, jer osude zasnovane na generalizovanju će, skoro pa, unuštiti društvo. Prošla sam kroz škole velikog broja šefova i veći je broj onih kojima sam beskrajno zahvalna na prilici da učim od njih. Kada sam odlazila od takvih poslodavaca, nisam odlazila znatno materijalno bogatija, ali sam, svakako, odlazila sa više znanja nego što sam imala na početku saradnje.
NE PROPUSTITE
