Čujemo da je neko pravi talenat za određenu veštinu, da ima talenta za crtanje ili pevanje, da je nadaren za sport, i da "ima smisla" za, na primer, pisanje. Ipak, retko kad čujemo da je neko – genije. Ta titula najčešće pripada onima koji nisu više među živima, kao da se bojimo da olako opišemo nekog tako teškim rečima...
Šopenhauer je talenat povezivao sa pogađanjem u metu u koju niko drugi ne može da pogodi, a genija – pogađanjem u metu koju niko ne može da vidi. Kakve reči, Šopenhauer je rekao suštinu.
I Džek Keruak je imao nešto da doda na tu temu. Na pitanje da li se veliki umetnici rađaju ili to postaju, Keruak kaže:
Geniji se porađaju, talenti donose na svet".
Još jednu razliku između talenta i genija dao je biograf Betovana, Jan Svaford, u knjizi "Beethoven: Anguish and Triumph", prenosi sajt Brejn Pikings. Misleći na genija – Betovena, Svaford je napisao:
Genijalnost je nešto što leži na drugoj strani talenta... Talenat je uglavnom urođen… ali, na kraju talenat nije dovoljan da vas pogura do najviših dostignuća. Genijalnost mora da se zasniva na velikom talentu, ali dodaje svežinu i neukrotivost mašte, razuzdanu ambiciju, i neobičan dar za učenje i napredovanje, dubinu i širinu misli i duha, sposobnost da iskoristi ne samo nečije snage, već i slabosti, sposobnost da zapanji ne samo publiku, već i samog sebe".
U jednom pismu iz 1812. godine, Betoven je ovako pisao:
Istinski umetnik nema ponosa. On, na žalost, vidi da umetnost nema granica; ima nejasnu svest o tome koliko je daleko od postizanja cilja; i možda mu se ostali dive, on lamentira nad činjenicom da još nije dostigao tu tačku, dok mu genijalnost samo osvetljava put kao daleko sunce..."
