Kevin Sistrom, suosnivač i izvršni direktor kompanije Instagram, još kao student, 2006. godine odbio je poslovnu ponudu Marka Zakerberga.
Čuvenu aplikaciju za deljenje fotografija pokrenuo je u oktobru 2010. godine, a dve godine kasnije dobija novu ponudu osnivača Fejsbuku koji mu nudi milijardu dolara za kompaniju.
Nestašan dečko i suvi genije
Kevin je bio sasvim običan srednjoškolac američke države Masačusets. Malo spadalo koje ume da kreira program iz šale kojim može da hakuje profile svojih prijatelja na AOL instant Messengeru, a koji vanškolske aktivnosti provodi radeći isto što i svi ostali vršnjaci - igrajući video igre.
Ljubav prema njima razvio je zahvaljujući majci koja je bila jedna od IT pionira, radila u kompaniji Monster.com tokom prvog tehnološkog buma, a kasnije za Zipcar što je značajno uticalo na njegovu želju da razvije interesovanje za tu oblast.
Tokom srednje škole, opsesivno je igrao popularnu kompjutersku igricu Doom 2 koja je igračima ostavljala mogućnost da naprave svoje nivoe. To su bili prvi Kevinovi samostalni koraci u kodiranju i tada je shvatio da ga oblast programiranja posebno interesuje.
Za ovaj posao žurno se prijavljuju mnogi: Šta vam je potrebno da biste postali prevodilac emodžija?
Međutim, pored ogromne ljubavi koju je imao prema programiranju, moglo bi se reći da je Kevin bio opsednut još nečim - didžejingom. Provodio je sate u tada veoma popularnoj prodavnici ploča Boston Beat i uspeo da se probije na toj sceni iako mu je bila potrebna pomoć starijih prijatelja kako bi ušao u klubove jer još uvek nije imao 18 godina.
Bio je uporan i konstantno slao prodavnici gomile pisama sa molbom da ga zaposle. To se ubrzo i desilo, tako da je Sistrom počeo da radi tamo po nekoliko sati dnevno. Bio je to njegov prvi posao.
Jedna stvar koja je karakteristična za mene oduvek je da, kad me nešto zanima, postanem opsednut time" , rekao je u intervjuu za -"Bloomberg".
Suosnivači Instagrama i Twittera zajedno u studentskoj klupi
Kevin je lako upisao Univerzitet Stenford jer su već primetili da je posebno talentovan za računarstvo. Međutim, već na samom početku studiranja mu se nije dopalo to što je gradivo vezano za akademsku teoriju više nego za stvari koje su primenjive u praksi. Zbog toga odlučuje da se prebaci na smer menadžmenta i inženjerstva koji je više fokusiran na praktične predmete, poput finansija i ekonomije.
Tokom studija dolazi na ideju da napravi svoju prvu aplikaciju koja je služila za delelje internih fotografija sa prijateljima iz studentskog doma. Tada, zapravo, počinje da se razvija njegov interes za digitalnu fotografiju i društvene mreže.
Prema pisanju američkog sajta Curcle, prestižni program Mayfield je na Stenfordu tražio 12 polaznika za svoj program, a Kevin je postao jedan od njih. To je bila njegova prva prilika da uđe u svet startapa. Ceo letnji raspust pred završnu godinu studija proveo je stažirajući u kompaniji Odeo koju je osnovao Evan Vilijams, a koja je kasnije prepasla u Twitter. Interesantno je i to da je jedan od ljudi koji je tada radio u Odeu i sa kojim je tokom stažiranja Sistrom delio sto bio je Džek Dorsi, takođe jedan od suosnivača Twittera.
Sisrom je za to vreme bio zatrpan raznim ponudama mnogih prestižnih IT kompanija, poput Microsoft-a i Google-a, pa čak i ponudu Zakerberga koju je odbio i nastavio studije. Na kraju, prihvatio je posao u marketingu Gugla, gde se nije bavio programiranjem već marketinškim projektima za Gmail i Calendar.
Nakon dve godine rada, ušao je u advertajzing sektor Gugla gde je stekao znanja o velikim poslovima i shvatio koliki zapravo novac može da zaradi radeći u internet-kompanijama. U tom poslu se zadržao pune tri godine, a potom prelazi u Nextstop, društvenu mrežu koja je nudila preporuke za putovanja, gde je konačno dobio priliku da se bavi onim što je oduvek želeo, kodiranjem i kreiranjem novih aplikacija za sajt.
Kada je napunio 27 godina, Kevin shvata da je vreme da se osamostali i posveti svojim najvećim strastima - fotografiji i društvenim mrežama. Odlučuje da spoji ta dva interesovanja i počinje da radi na razvoju prototipa aplikacije Burbn koja je omogućavala deljenje fotografija sa određene lokacije, nešto između mreža Foursquare i Flickr.
Na jednoj zabavi u januaru 2010. godine upoznaje Stiva Andersena, vlasnika frime Baseline Ventures. Iako je Burbn tada bio samo ideja, Andersen je obećao da će investirati 250.000 dolara. Isti iznos uložili su i Mark Andersen i Ben Horovic. Sistrom je dao otkaz u kompaniji Nextstop, koju je tog leta kupio Facebook, i vodeći se politikom da većina uspešnih IT kompanija ima dva ili tri suosnivača, Kevin se baca u potragu za partnerom za biznis.
Njegov najbolji prijatelj sa fakulteta, Majk Kriger, koji je takođe radio na razvoju platforme za "četovanje" Meebo, zainteresovao se za Sistromov predlog i pridružio mu se u martu 2010. godine.
Sistrom ubrzo shvata da je aplikacija previše slična Foursquare-u, pa odlučuje da napravi novu i zadrži ono što je ljudima bilo najprivlačnije - deljenje fotografija. Pravljenje dizajna za današnji Instagram potrajalo je osam nedelja. Konačan proizvod bio je jednostavan i aplikacija nije sadržala ništa više od opcija same kamere, foto-filtera i najosnovnijih opcija za deljenje fotografija.
Instagram je rođen!
6. oktobra 2010. godine, Instagram je bio spreman! Nakon devet meseci Instagram je koristilo sedam miliona ljudi, uključujući mnoge poznate ličnosti, što je posebno doprinelo popularnosti aplikacije. Onog trenutka kada su ljudi počeli da se povezuju na instagramu i komentarišu jedini drugima fotografije, Instagram je postao prava društvena mreža. To izaziva interesovanje Marka Zakerberga koji primećuje da sve više korisnika koristi Instagram za deljenje fotografija umesto Fejsbuka.
Mesec dana pre inicijalne javne ponude Zakerberg nudi Kevinu Sistromu i Majku Krigeru 300 miliona dolara i 23 miliona akcija u kompaniji, što je u tom momentu bila kombinacija vredna milijardu dolara. Instagram tada ima 13 zaposlenih, 30 miliona korisnika i nula profita. Kevin i Majk pristaju na ponudu i ostaju deo svog malog tima.
Kada je Fejsbuk izašao na berzu u junu iste godine, sa svojim delom akcija i novca, Sistrom, koji je u Instagramu imao 40 odsto udela (Kriger je imao 10 odsto), praktično je preko noći, u 29. godini, stekao bogatstvo koje je u junu 2012. godine procenjeno na 400 miliona dolara. Četiri godine kasnije, akcije Fejsbuka porasle su za više od 500 odsto, pretvarajući Sistroma u milijardera.
