Za njeno zanimanje važno je imati jaku volju, biti čvrst i fizički i moralno, odvažan i uvek spreman na akciju!
Marija Žarković pripadnica je Jedinice za obezbeđenje određenih lica i objekata, a radi na poslovima pratioca u Odeljenju za obezbeđenje određenih stranih ličnosti i delegacija.
Njen posao zahteva visok stepen fizičke spremnosti, vladanje borilačkim veštinama i oružjem, potpunu koncentraciju i što manju uočljivost. Ova atraktivna žena, koja je uz to i supruga i majka, objašnjava u intervjuu za Glossy kako u svemu tome uspeva i čemu je ovaj odgovoran i težak posao naučio.
Glossy: Kako i kada ste se opredelili za bavljenjem ovim opasnim poslom?
- Od malena je postojala želja za bavljenjem policijskim poslom. Svako od vas je sigurno nekada gledao neku kriminalističku seriju i sebe video u ulozi detektiva. Odatle se i rodila ideja da studiram policijsku akademiju. Nakon završenih studija, sebe sam videla na poslovima kriminalistike. Ta želja mi se nije ostvarila, ali sticajem nepredviđenih okolnosti i zahvaljujući preporukama kolega koji su već imali iskustva u ovom poslu, počela sam da radim u Jedinici za obezbeđenje, na radnom mestu pratilac, pre tačno deset godina. Posao sam zavolela i evo tu sam i danas.
Glossy: Koliko ovaj posao za vas predstavlja odgovornost, stres, a koliko izazov?
- U svom poslu zadužena sam za neposrednu zaštitu ličnosti i života visokih zvaničnika drugih zemalja prilikom posete našoj zemlji. Samim tim što od mog rada i izvršenja zadatka koji je pred mene postavljen zavisi nečija bezbednost i život to vam govori koliko je ovaj posao odgovoran.
Izazov je veliki jer smo u poslu svakodnevno izloženi rizicima i opasnostima koji dolaze od pojedinaca i grupa čiji je interes da ugroze lica koja bezbednosno štitim. Od mene se očekuje brza reakcija i dobro procenjivanje bezbednosne situacije u kojoj se nalazim sa licem koje bezbednosno štitim.
S obzirom na sve ovo mogu samo reći da stresu i nema mesta prilikom obavljanja ovog posla jer u svakom momentu moram biti maksimalno koncentrisana, posvećena i usredsređena na ono što radim. Svaki stres ili bilo koji drugi negativni uticaj sa strane mogu samo dovesti do propusta u radu, što nikako ne sme da se dogodi u mom poslu.
Glossy: Kako se postaje pripadnik ove jedinice?
- S obzirom na prirodu posla kojim se bavimo, kandidati, tj. potencijalni pripadnici Jedinice, prvo moraju biti svesni specifičnosti našeg posla. Kod njih mora da postoji jaka volja i opredeljenje za obavljanje ovim poslom, s obzirom na rizike i odricanja. Mora da postoji spremnost da se odgovori na zahteve koji se pred njega stavljaju. Pored osnovnih uslova koje ispunjavaju svi policijski službenici, postoje i određene posebne veštine koje treba da poseduju pripadnici moje jedinice. Najčešće su to pripadnici ministarstva unutrašnjih poslova sa određenim iskustvom u obavljanju sličnih ili poslova bliskih našem poslu, koji dolaze sa dobrom preporukom svojih starešina.
Glossy: Koje veštine i znanja je neophodno posedovati da bi se bavilo ovim poslom?
- Prilikom prijema u jedinicu vrši se selekcija kandidata koji svojim psihofizičkim i drugim ličnim kvalitetima mogu odgovarati potrebama ovog posla. Pod psihofizičkim sposobnostima podrazumeva se odlična fizička spremnost, osposobljenost iz oblasti borilačkih sportova i veština samoodbrane, dobro poznavanje i obučenost u rukovanju vatrenim oružjem - pištoljem, veštine plivanja, upravlјanje vozilom B i C kategorije u različitim vremenskim uslovima i u specifičnim situacijama u saobraćaju, veštine skijanja, dobro poznavanje minimum jednog stranog jezika. Pripadnici moje jedinice prolaze i psihološka testiranja.
Pored ovih kvaliteta, neophodno je i da su obrazovani, odlučni i spremni na rizike, jer je upravo to preduslov za dobro obavljanje ovog posla.
Kroz svoj rad pripadnici dalje nastavljaju sa kontinuiranim obučavanjem kroz stručne kurseve, seminare, obuke i svakodnevne treninge.
Glossy: Da li ste nailazili na neke poteškoće u poslu i karijeri samo zato što ste žena?
- Žena u policiji je iz dana u dan sve više. Naše prisustvo je veoma važno ne samo zbog rodne ravnopravnosti već i zato što u takvom sastavu policija na najbolji mogući način može da odgovori na bezbednosne potrebe oba pola. Iako se ide ka tome da u svim segmentima našeg posla pripadnici oba pola budu podjednako zastupljeni, ipak ponekad postoji neka neformalna podela poslova, kao na primer to da su žene snalažljivije u kancelarijskim poslovima nego na terenu. Policijske službenice povremeno odsustvuju sa posla zbog rađanja i drugih porodičnih obaveza, što u bitnoj meri zna da se odrazi na našu psihofizičku spremnost koja je u našem poslu itekako važna. Zato se stiče utisak da žene mnogo više treba da se dokazuju i ističu kako bi postigle željene rezultate i napredovanje u karijeri, ali ipak to je prirodni ciklus i nešto što nikako ne bih mogla da navedem kao poteškoću. Porodica je uvek na prvom mestu, ali i svi profesionalni zadaci moraju biti realizovani u potpunosti. Smatram da poslednjih nekoliko godina ima pomaka, da za žene ima više razumevanja i da ih ima više na rukovodećim pozicijama u Jedinici za obezbeđenje.
Glossy: Tokom karijere ste se susretali sa raznim iskušenjima i problemima, kako ste ih prevazilazili i da li možete da podelite sa nama neki primer ili anegdotu?
- Problematičnih situacija u karijeri bilo je jako malo i to su uglavnom one situacije koje se lako i brzo prevaziđu i brzo zaborave. Više je bilo onih interesantnih i zanimljivih situacija kojih ću se uvek sećati.
U skladu sa drugim uredbama i zakonima, a u koraku sa savremenim tendencijama, Jedinica za obezbeđenje zauzela je pozitivan stav da se u pratnji ličnosti ženskog pola uvek nalaze ženski pratioci, bilo da su na poziciji neposredno uz ličnost ili deo tima. To je važno zbog bolje komunikacije sa licem koje se bezbednosno štiti. Tako mogu navesti i anegdotu sa visokom funkcionerkom jedne države koja se našla u nezavidnoj stuaciji jer joj se deo odevnog predmeta pocepao. Nalazili smo se van hotela i u tom momentu jedina osoba kojoj je mogla da se poveri i zatraži pomoć bila sam ja, kao jedina ženska osoba u neposrednoj blizini. Kako su pratioci spremni i na takve situacije, vrlo spretno i brzo smo rešile problem i lice je moglo zadovoljno da nastavi sa svojim aktivnostima. Na osnovu sličnih iskustava i dobre pripremljenosti za izvršenje zadatka karakteriše se stepen profesionalnosti jednog pripadnika jedinice.
Glossy: Kako izgleda jedan običan radni dan “security“ žene?
- Kao što sam već napomenala, u okviru Jedinice za obezbeđenje raspoređena sam na poslovima neposredne zaštite stranih ličnosti i delegacija. Kada dobijem obaveštenje o poseti strane delegacije, otpočinju pripreme za izvršenje zadatka koje se najpre odnose na upoznavanje sa programom i specifičnostima posete i organizaciju ljudstva koje će učestvovati u realizaciji posla. Moje angažovanje počinje onog momenta kada lice koje štitimo kroči na teritoriju naše zemlje. Od tog trenutka moja jedina obaveza je da sačuvam bezbednost života i materijalnih vrednosti lica koje štitim. U poslu se prilagođavamo programu posete i obavezama i aktivnostima koje delegacije imaju za vreme posete i to se odvija u kontinuitetu dok ne napuste teritoriju naše zemlje.
Kada nismo angažovani na terenu, uvek nam je na raspolaganju vreme za obuku, treninge i lična usavršavanja, a sve u cilju unapređenja posla i naše efikasnosti na terenu. U okviru jedinice na raspolaganju nam je sala za fizičku obuku i instruktori koji su zaduženi za naše kondiciranje.
Glossy: Da li postoji razlika između muškog i ženskog rada u ovom poslu i koje su vaše prednosti?
- U ovom poslu ne postoji podela na muški i ženski deo posla. Podjednako smo zastupljeni u svim segmentima rada, počev od onog dela koji nazivamo "kancelarijski" ili priprema posla, pa do svih oblika rada na terenu tj. uz štićenu ličnost. Jedino što mogu da istaknem je da među vozačima specijalnih vozila nemamo ni jednu pripadnicu lepšeg pola. To je zato što među nama nema onih koje poseduju „C“ vozačku kategoriju i tu vrstu stručne osposobljenosti, ali to ne znači da u nepredviđenim situacijama na terenu ne bi mogle da preuzmemo i taj deo posla. Ono što bih mogla da istaknem u isto vreme i kao vrlinu i kao manu ovog posla jeste to što su devojke u ovom poslu u manjini i samim tim svojom pojavom skrećemo pažnju na sebe. Posmatračima sa strane je uvek interesantnije da vide devojku kao pratioca. Žene u pratnji mogu biti upadljive, a u poslu ne bi trebalo da ističemo ni sebe ni osobu koju bezbednosno štitimo. Ako do toga i dođe, onda to treba raditi što diskretnije kako bi štićena ličnost bila sigurna u svoju bezbednost. Zato je nama uvek teže da ostanemo diskretnije.
Glossy: Koliko vam posao utiče na privatan život?
- Pored toga što sam pripadnica Jedinice za obezbeđenje, ja sam i supruga policajca i majka trogodišnjeg dečaka. Uvek se trudim da razgraničim svoj privatni od poslovnog života i u tome sam istrajna. Kada sam na poslu, uvek svoje privatne obaveze i probleme ostavljam po strani i maksimalno se koncentrišem na ispunjenje svojih službenih obaveza. Kada se vratim kući posle napornog dana, onog momenta kada zatvorim vrata stana, sve što je vezano za posao ostaje iza njih. Tada je svo moje vreme posvećeno mojoj porodici i obavezama oko nje. Naravno, uvek može doći do nepredviđenih situacija na koje ne možemo da utičemo, pogotovo kada su deca u pitanju i tu uvek nailazim na veliko razumevanje svojih neposrednih starešina i njihovu spremnost da izađu u susret i pomognu koliko je to u njihovoj moći. Mislim da je uzajamni odnos poverenja sa suprugom na jednoj strani i starešina na drugoj od presudnog značaja za dobro funkcionisanje i privatnog života i karijere.
Iz svog posla crpim samo pozitivne stvari koje su primenljive u privatnom, tj. svakodnevnom životu, kao na primer to da kroz obuke koje prolazimo u kombinaciji sa iskustvom koje stičemo, u privatnom životu bolje sagledavam stvari, sitnice i detalje, uočavam i brže reagujem sa pravim rešenjem. Takođe naučila sam i da smirenije reagujem u nekim situacijama gde bi panika samo učinila neku problematičnu situaciju još komplikovanijom.
Tekst je objavljen u sklopu projekta "Jača strana Srbije", sufinansiranog iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
