Jača strana srbije

Natalija Mićić: Visine se osvajaju malim koracima

0

Kada žena u ruke uzme dirigentsku palicu i stane pred simfonijski orkestar, mora da ima znanje, stav, autoritet i energiju. Predstavljamo vam jednu od retkih dama koja se odvažila na tako nešto

foto: promo

Za samo dvadeset sedam godina Natalija Mićić uspela je da uradi više nego što neki urade za čitav žovt. Ova mlada dama, koja će uskoro roditi drugo dete, diplomirala je i magistrirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Bojana Suđića, dirigovala brojnim orkestrima među kojima su simfonijski orkestri RTS i FMU, radila i na operama, sarađivala sa brojnim renomiranim muzičkim imenima i nastupala na prestižnim festivalima. Veruje u disciplinu i radne navike, a njena karijera potvrđuje da odricanja donose vrhunsku satisfakciju.

 

Glossy: Dirigovanje je izuzetno naporan i fizički i umni rad i može se reći da je tipično muški posao. Da li je upravo to bio izazov da ga izaberete kao svoju profesiju i šta vas je navelo da odete u tom pravcu?

 

- Još je prethodni vek doneo velike promene u položaju žena u društvu. Danas, na tom talasu, dobile smo priliku da se ostvarimo na svakom polju potpuno ravnopravno sa muškarcima. Mnoge profesije koje su obavljali samo pripadnici jačeg pola etiketirane su kao isključivo muške, mada to nema nikakve veze sa samom prirodom posla. Umetnost, pa i dirigovanje kao jedna njena oblast, polje je koje zahteva i mušku i žensku energiju, možda je to ono što se percipira kao snaga i senzitivnost. Umetnost nije rezervisana samo za muškarce ili žene i svaka etiketa je jedino ograničava. Ono što se povezuje sa dirigovanjem, a što mnogi shvataju kao muške karakteristike su liderstvo i autoritet, međutim to nikako ne sme da se nameće polom već snagom ličnosti. Iako sam na svojim počecima razmišljala o tome da li će mi pol biti izazov da se ostvarim, do sada nisam imala nikakvih prepreka što sam žena, a znanje je ono što članovi orkestra neprikosnoveno poštuju.

 

foto: promo

Glossy: Diplomirali ste i magistrirali dirigovanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Bojana Suđića. Koji je najdragoceniji savet koji ste dobili od njega?

 

- Kao i kod svakog dobrog roditelja, ne mogu da izdvojim samo jedan savet koji sam od svog profesora dobila. Tokom svih ovih godina, naučio me je čistoti ukusa i tome da je lepota u jednostavnosti, ali da jednostavnost ne znači i jednodimenzionalnost, već vernost istini i zamisli kompozitora. Naučio me je kako da komuniciram sa delom i kako da svoje misli i ideje prenesem na vrh palice, kada reči više nisu potrebne. Često svojim ličnim primerom, pre nego rečima, učio me je ophođenju sa kolegama i kako se stvaraju i čuvaju ljudske vrednosti. I dalje učim od njega.

 

Glossy: Koliko je odricanja i napora potrebno da se postane vrhunski dirigent?

 

- Put dirigenta je jako dug. Potrebna je velika podrška porodice da bi se uspelo. Ono što je zanimljivo je da formalno školovanje traje oko 14-15 godina počevši od niže, preko srednje muzičke škole i na kraju fakulteta. Pa i posle toga, dirigent tek onda započinje svoju životnu školu u radu sa muzičarima. Svaka proba i svako delo, nosi nove izazove i dirigent nikada ne prestaje da radi na sebi i da se usavršava. Odricanja je puno, ali je satisfakcija koja se dobija na sceni neopisiva rečima, tako da se svaka muka brzo zaboravi.

Glossy: Sarađivali ste u adaptaciji filmske muzike Gorana Bregovića za simfonijski orkestar, koja se izvodila širom sveta. Kakav su vam utisci?

- Goran je pre svega jedna originalna ličnost i veliki umetnik i saradnja sa njim je bila velika inspiracija. Od njega sam naučila da je put uspešnog umetnika popločan vrednim radom i disciplinom. Ne sme se podlegati izgovorima i čekati da inspiracija sama dođe ili verovati da je samo talenat dovoljan. Disciplina i radne navike moraju se sprovoditi svakoga dana jer se samo svakodnevnim malim koracima osvajaju visine.

 

Glossy: Za svakog dirigenta važi da je neprikosnoveni autoritet ostatku simfonijskog orkestra. Kako izlazite sa time na kraj i da li je teško biti „šef“ u orkestru, pogotovu kada su većina članova muškarci?

 

- Nikako se ne sme upasti u zamku pokušavanjem da se autoritet nametne nekim spoljnim faktorima: namrštene obrve i ljutit pogled će samo izazvati suprotan efekat. Autoritet ne može da se odglumi i u ovom poslu nema uspešnih glumaca. Prevara se lako namiriše, a prevaranti su u najboljem slučaju predmet podsmeha. Nema potrebe glumiti da smo nešto što nismo. Ukoliko stavim brkove, neću biti bolji dirigent. Žena sam i dobro se osećam u svojoj koži. Ne moram da vičem da bih nametnula svoj stav. Moje cipele imaju štikle, i oprostite ako nekoga moj karmin vređa, ali da li sam zbog toga lošiji dirigent? Naravno, podrazumeva se da sve to ostane u granicama dobrog ukusa i pristojnosti. Ono što je važno je dobra priprema, savršeno poznavanje partiture i svih povezanih elemenata, jednom rečju znanje, a ostalo potiče od ljudskih faktora. Verujem da se ovime premošćuju sve predrasude koje može da izaziva ženski pol.

 

foto: promo

Kažu da je stav je jedan od ključnih faktora u vašem poslu. Otkrijte nam kakav ste zauzimate prema orkestru i da li ste strogi u radu?

 

- Mnogo zavisi od toga sa kakvim stavom stajete pred pult. Ukoliko ste uplašeni ili nesigurni u to kakav zvuk želite da dobijete, orkestar će to prepoznati i pre nego što počnu prvi taktovi. To su početničke greške koje, verujem, nisu zaobišle ni jednog mog kolegu ili koleginicu. Međutim, vremenom shvatite da je iskrenost ono što je najvažnije i da ukoliko vladate partiturom i znanjem, ako znate šta želite i možete da očekujete od svakog instrumenta, ukoliko se pritom prema muzici ophodite sa istinskim poštovanjem i ljubavlju koja poziva na kreiranje savršenog osećaja sklada i lepote, nema nikakvih problema sa autoritetom.

 

Glossy: Ima li predrasuda prema ženama dirigentima i da li vam pol otvara ili zatvara vrata kada je karijera u pitanju?

 

- Broj žena u ovoj profesiji i dalje nije ni približno izjednačen sa brojem muškaraca, ali verujem da to više nije pitanje predrasuda i nedostatka prilika, već je to jedan logičan stepen na putu do potpune emancipacije žene kroz istoriju. Štaviše, svet je danas više nego otvoren za pripadnice lepšeg pola u ovoj profesiji i čak se srećemo sa tim da smo ponekad poštovane kao neki egzotični raritet. Moje lično iskustvo govori mi da danas vladaju pravila slobodnog tržišta čak i u ovoj oblasti i da uspevaju ne oni koji se uklapaju u standarde, već oni koji se dokažu svojom šarenolikom ličnošću i bogatstvom umetničkih osobina.

 

Glossy: Kako ljudi reaguju kada saznaju da ste dirigent?

 

- Moram da priznam da mi je oduvek bilo slatko da gledam reakcije ljudi na to što sam dirigent! Uvek se osećam kao da sam direktor fabrike čokolade ili nešto slično!

 

Glossy: Da li se susrećete sa nekim vidom osude i ljubomore muškaraca?

 

- Ne, ali nadam se da će biti i toga ako bi to značilo da sam jednog dana izgradila karijeru vrednu malo zdrave ljubomore! Šalu na stranu, u dosadašnjoj karijeri sam imala tu privilegiju da sarađujem sa kvalitetnim ljudima kojima je profesionalizam jedino bitan.

 

Glossy: Kako uklapate privatni život i posao?

 

To zahteva puno strpljenja i organizatorskih sposobnosti, ne samo sa moje već i od strane mojih najbližih. Neke od svojih najvećih dometa na poslu sam doživela upravo kad sam morala da u potpunosti budem posvećena porodici, mislim na rođenje svog prvog deteta. Uverena sam da kada posežemo za pravim vrednostima u životu, kada gradimo i negujemo porodične vrednosti i ostale stvari dođu same po sebi. Bez beskrajne podrške i razumevanja svog supruga i ostalih članova porodice ne bih imala osećaj da imam krila i da mogu sve!

 

Glossy: Šta mislite o društvenom položaju žena danas, kada se od njih očekuje da budu uspešne na svim poljima - i u karijeri, ali i kao domaćice, majke, supruge...?

 

- Mislim da smo mi žene možda same krive za sav teret koji se danas očekuje da snosimo same… Boreći se za svoja prava i samostalnost izjednačile smo se u potpunosti sa muškarcima, a da je pritom nemoguće da sa njima do kraja podelimo svoje uloge. Kada muškarci budu mogli da rađaju moći ćemo da govorimo o pravoj jednakosti, do tada će žene morati da svakodnevno budu superheroji. Pa ipak, verujem da svako od nas donekle ima mogućnost da izgradi svoj mikrokosmos i svoj sistem vrednosti bar u okviru svoje porodice, odabirom partnera i prijatelja, a podrška koju dobijamo sa te strane je često ključna, a ponekad i jedino važna.

 

Glossy: Šta biste poručili mladim ženama koje se dvoume da li da se upuste u rizik bavljenja poslom koji je tipično muški?

 

- Svakoj mladoj ženi bih poručila da ne postavlja nikakve granice svojim željama i da ako je blagoslovena da ima ljubav prema određenoj profesiji te da sutra može da se bavi poslom i uživa u njemu, da poleti ka ostvarenju svojih snova. Verujem da je barijera danas mnogo manje nego pre, a ako ih i ima, zar nije zadovoljstvo rušiti ih? Za uspeh je važan rad, trud, posvećenost, plan i san, a nikako pol.

 

 

Tekst je objavljen u sklopu projekta "Jača strana Srbije", sufinansiranog iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

makonda-tracker