Zvezda šou-biznisa, Jelena Karleuša- Tošić (35), zajedno sa svojim suprugom, fudbalerom Duškom Tošićem (28), priredila je nezaboravnu rođendansku proslavu povodom četvrtog rođendana ćerke Nike i petog starije mezimice Atine. Iako su devojčice rođene 7. septembra u razmaku od samo godinu dana, zabava je održana dan kasnije u banjičkoj igraonici Avantura. U intervjuu za Story, plavokosa pevačica koja nikog ne ostavlja ravnodušnim, iskreno govori o detinjstvu svojih mezimica prisećajući se usput i svojih dečjih nestašluka.
Story: Kako su se vaše devojčice provele na rođendanu, a kakve utiske nosite vi i vaš suprug?
- Od uzbuđenja nisu mogle da spavaju noć pred rođendansku žurku! Znate, mi imamo dve male dame koje ne razmišljaju samo o rođendanskom partiju, već i o tome koju haljinicu će koja obući, kakvu frizuru će imati, kakav lak za nokte, nakit… Ako vam kažem da smo od rane zore nas tri bile kod frizera, manikira i da smo tamo provele bukvalno šest sati, sve će vam biti jasno. Atina je naknadno terala Duška da je vozi po čitavom gradu kako bi našla cipelice sa štiklicama, u njenom broju i odgovarajućoj boji. Da vam ne pričam o odabiru torti po njihovim željama, animatorima i muzici. Dok su njih dve sijale od sreće na rođendanu, Duško i ja smo, da se ne lažemo, obnevideli od umora. Iako tako male, one tačno znaju šta hoće, a šta ne žele i tu nema rasprave. Trebalo je sve to organizovati. Jedno je sigurno - sledeći put ja ću biti u patikama.
Story: Primećujete li već sada bitne razlike u ponašanju i karakteru vaših ćerki koje su rođene sa samo godinu dana razlike?
- Apsolutno! Iako su rođene isti dan, pa čak i u istom satu, različite su kao crno i belo, nebo i zemlja... Dok Niku interesuje samo da čita i rešava dečje logičke zadatke, kao i sve što ima veze sa mehanikom, Atina beži od knjižica i bilo kakve vrste učenja. Atina je naša umetnica, samo je interesuje moda, muzika, želi da peva, igra i stalno bude u centru pažnje. Kada Niku pitate šta će biti kad poraste, ona kaže samo jednu reč - naučnica. Moram da se pohvalim Nikom, ona je veoma posebna devojčica. Već sa tri godine naučila je sve brojeve, a umela je da čita i latinicu i ćirilicu. Već smo je vodili na razne testove inteligencije i rekli su nam da imamo malog genija. I da ne zaboravim, Nika obožava Lejdi Gagu. Atina je, nasuprot tome, prvo želela da bude kasirka, potom čistačica, frizerka, a sada hoće da bude pevačica sa žutom kosom. Pitam se na koga je to povukla…
Story: Koje su najupečatljivije poklone vaše ćerke dobile za rođendan?
- Tatini pokloni uvek su im najbitniji, a on se trudi da budu i najveći. Došao je dan ranije, bez najave, iz Turske i negde pred njihovo kupanje zazvonio na vrata. Kad smo otvorili, ispred su stajale dve roze vespe na strujni pogon. Sve što sam im ja spremila kao poklon, tog momenta bilo je potpuno beznačajno. Šta je sto prva Barbika naspram vespe sa turbo pogonom, rikvercom, trubom, gepekom… Atina i Nika imaju jednu zajedničku karakteristiku, a to je da drugarima poklanjaju svoje igračke. Njima su oni bitniji od igračaka, tako male, a tako nesebične. Kad ih pitam zašto njima drugari ništa zauzvrat ne daju, one kažu da nema veze. Objasniću im uskoro da se prijateljstvo ne kupuje, mada sam ja bila ista takva, a i Duško.
Story: Kakve ste vi poklone dobijali od oca, a kakve od majke kada ste bili klinka?
- Moja majka je moj anđeo koji se oduvek borio da ni u čemu ne oskudevam. Trudila se da mi ispuni sve želje, iako smo živele same, od njene skromne novinarske plate. Moji su se rano razveli i svako je imao svoje viđenje mog vaspitavanja. Divna je bila liberalna, verovala je u mene, davala je čitave plate i pisala čekove kako bih ja imala najbolje igračke, odeću, obuću i sve druge gluposti koje sam želela, dok je moj tata bio protiv kupovine bilo čega skupog. Kupovao mi je mušku odeću, opremu za sport, vodio me je na skijanje i ronjenje. Jednom me je krišom odveo kod frizera gde su moju dugu kosu ošišali do glave. Uz njega sam vrlo rano naučila da vozim auto, rasklapam razne modele pištolja, ronim sa profesionalnom opremom, jedrim na dasci, skijam na mono skiji... Igrala sam se njegovim lisicama i pištoljima, to me je interesovalo. Sećam se da ga je posebno fasciniralo kako, kao veoma mala, mogu da otvorim njegovu akten tašnu sa šifrom. To je bio i naš performans kad nam dođu gosti. Prvo sam rasklapala njegov CZ, a onda provaljivala šifru tašne uz gromoglasni aplauz. Moje detinjstvo bilo je nesvakidašnje i burno. Moram da kažem kako sam ponosna na svoje roditelje. To su najdivniji, najpošteniji i najinteligentniji ljudi koje poznajem.
Story: Sećate li se nekog svog rođendana koji ste proveli u suzama i zbog čega?
- Ne. Bila sam vrlo skromna devojčica koja nikad ništa nije tražila. Ono meni najbitnije bila je ljubav i pažnja koju su mi članovi porodice pružali. Kao dete bila sam veoma osetljiva i emotivna. Džabe svi pokloni ako jedna reč bude pogrešna ili ton, pogled… Takva sam i dan-danas. Ipak, uz sve burne godine i detinjstvo za tri romana, taj period pamtim kao najlepši u svom životu. Zavidim svoj deci na onoj iskonskoj sreći koju osećaju bez nekog posebnog razloga. Čeznem za tim osećajem.
Story: Jesu li Atina i Nika slika i prilika svojih roditelja ili već sada jasno iskazuju originalne crte svojih karaktera?
- Atina je mala Jeca, a Nika je na tatu. Njih dve su se podelile i po liku i po telesnoj građi. Obe imaju izuzetno izražene karaktere. Evo, ispričaću vam jedan primer koji možda i nije pedagoški. Pošto nije htela ništa da jede, Atinu sam tri sata držala u ćošku, u takozvanoj kazni. Kada sam je nakon toga opet stavila ispred tanjira i dalje nije htela da jede. Jednostavno, ne pomažu ni pretnje ni molbe. A tek Nika… Kada nešto neće, bukvalno nema te sile da je natera. Imamo problem sa hranom, sedimo satima za ručkom, do večere… I ne pojedu ni jedno ni drugo. Evo, ja ne znam metode kojima se takav karakter lomi. Ostalo je još samo da dobiju koju po dupetu, ali zaklela sam se da nikad neću udariti svoje dete kao što ni mene niko nikad nije udario, ni otac ni majka. A kad sam bila mala, padale su mi razne gluposti na pamet opasne po život. Šetala sam po ivici simsa, skakala sa terase na terasu na sedmom spratu, sa drveta na drvo, jela tablete zamišljajući da su bombone, pesak, bube, papir i još trista čuda koje samo detetu od pet do šest godina mogu da padnu na pamet.
Story: Da li vam je žao što rođendanu nije prisustvovala vaša majka Divna koja učestvuje u rijalitiju Farma?
- Nedostajala nam je svima. Atina i Nika traže da uključim TV kako bi videle bakija, tako zovu Divnu. Njihov baki je trenutno u televizoru.
Story: Podržavate li njen najnoviji emotivni izbor ukoliko je tačna informacija da se Divna zabavlja sa trideset i jednu godinu mlađim muškarcem?
- Ne želim da komentarišem njene privatne stvari dok ona ne odluči da o tome govori. Ali, mogu da kažem kako sam mamina najveća podrška, šta god da odluči u životu. Podržala sam svaki njen životni izbor, kao što je ona oduvek podržavala mene. Nas dve smo jedna drugoj najveći oslonac i podrška u životu. Tu je i Divnina rođena sestra Danijela s kojom sam bukvalno odrasla i ona čini taj trojac žena od kada je baka Dara umrla. Kod nas je uvek vladao matrijarhat.
Story: Šta je za vas dovoljno jasan znak da je neko loš roditelj?
- Veoma sam osetljiva na zlostavljanje i zanemarivanje dece od strane roditelja. Zbog toga i jesam veoma angažovana na polju humanitarnog rada. Pomažem domove sa napuštenom decom i domove sa decom ometenom u razvoju. Bilo kakvo fizičko nasilje u porodici, puštanje dece da krenu stranputicom, bezosećajnost za njihove snove i potrebe, za mene je opis lošeg roditelja. Smatram da je kućno vaspitanje kolevka našeg društva, a s obzirom na to da je situacija kod nas blago rečeno katastrofalna, dolazimo do zaključka da je porodica kao temelj svakog čoveka zakazala.
Story: Jesu li Atina i Nika uspele da ostvare sve vaše snove?
- Iza sebe imam blistavu karijeru dugu osamnaest godina, deset najtiražnijih albuma, koncerte u Areni i na Ušću pred 40.000 ljudi i u šou-biznisu malo je toga što još imam da uradim, eventualno taj iskorak na svetsku scenu. Iz najčistije ljubavi rodila sam dvoje dece, dve predivne devojčice. Imam stvarno prelep brak sa muškarcem koji je u fudbalu podjednako uspešan kao ja u svom poslu. Duško mene i decu drži kao malo vode na dlanu i obezbedio nam je život kao iz bajke. Uz sebe imam fanatičnu armiju poklonika svoje muzike i lika koji su mi podstrek za velike planove u budućnosti. I šta ja više, kao žena, mogu da poželim? Moji snovi su ostvareni, ja sam ostvarena na svim poljima. Ako postoji idealna definicija sreće, ja sam najbliže tome.
