Država banaka i franaka na vrhu Alpa odvajkada je poznata po prirodnim lepotama, visokom standardu i kvalitetu života o kakvom većina stanovnika drugih država može samo da mašta. Ako je suditi po nekakvim uporednim analizama, Švajcarci bi trebalo da su među najsrećnijima na svetu. Ništa im ne fali, kažu. Zato je svaki odlazak u ovu majušni konfederaciju preciznih satova, šupljikavog sira i mlečne čokolade poput putovanja u privlačniju stvarnost. Izreka trava je uvek zelenija u tuđem dvorištu, za došljaka u Švajcarskoj ne zvuči nimalo ironično. Trava je doista - odlična! I krave, i putevi, i vozovi, planine i doline, jezera i reke, cvetne livade i skijališta... Našlo bi se tu još dosta toga što bi prosečan Srbin umeo da ceni, samo kada bi mogao da plati cenu!
Oni koji mogu da plate, uglavnom će se složiti da magična privlačnost Ženevskog jezera - nema cenu! A najsjajniji dragulj na tom glečerskom jezeru oivičenom planinskim vrhovima jesu gradići Montre i Veve. Razvučeni duž istočne obale jezera, ova dva mesta danas predstavljaju glavne turističke destinacije na obali koju s mnogo razloga nazivaju švajcarskom rivijerom. I ma koliko nekome izgledalo neobično, dok na okolnim planinskim vrhovima snežne kape odolevaju suncu, na ovoj alpskoj rivijeri leti nekoliko meseci traje sezona kupanja!
Tajna je u specifičnoj mikroklimi prouzrokovanoj toplim vazduhom koji leti nadolazi s jugozapada i zadržava se iznad velikog jezera u dolini, što osim ljudima, pogoduje i vinogradima, palmama i drugom mediteranskom rastinju.
Lepota obale i jednog od najvećih jezera u Evropi, kojeg Francuzi zovu Leman, a ostatak sveta uglavnom Ženevsko, te pitoreskna sela i zamkovi koji ga okružuju, opisana je u brojnim romanima i opevana u pesmama. Inače, oko tog komada zemlje vekovima su ratovale mnoge kraljevske dinastije, a danas je to jedan od najreprezentativnijih turističkih centara Švajcarske.
Skupih hotela, restorana i kafića ovde ne manjka. Baš kao ni slavnih ličnosti koje su tu dolazile vekovima. Nekada je posebno impozantna bila ruska kulturna elita koja je tu provodila mesece (pa i godine): Čajkovski, Stravinski, Gogolj, Dostojevski, Vladimir Nabokov, koji je živeo sa svojom ženom u Palace Hotelu u Montreu sve do svoje smrti, ali i Vladimir Iljič Uljanov pre nego što je postao poznat kao revolucionar i – Lenjin. Svi oni dolazili su na ovo jezero u potrazi za mirom, lepotom & inspiracijom.
U okolnim selima živeli su neko vreme još i pisci Ernets Hemingvej, Noel Kauard, Gejem Grine, Viktor Igo, lord Bjron, Žan-Žak Rouso, Henrik Sienkijevič, slavni austrijski slikar Oskar Kokoška, glumac Džems Mejson i mnogi drugi umetnici, političari, naučnici, sportisti...
To što su u lokalne banke mogli da smeste svoj novac a da ih pri tom neko ništa ne pita, za neke je bio i razlog više da tu pronađu svoj dom. Među najpoznatije svakako spadaju Čarli Čaplin koji je poslednjih 25 godina proveo nadomak Vevea i frontmen grupe Queen Fredi Merkjuri, koji je u Montreu imao kuću. Obojica su tu i sahranjeni, prvi na lokalnom groblju u Veveu, dok je pepeo drugog, barem je to jedna od (legendarnih) verzija, prosut iznad jezera kod Montrea. Meštani su im se kasnije odužili sa dva spomenika koji su sada male turističke atrakcije.
Veve i Montre tipična su švajcarska mestašca, ulickanih fasada, čistih ulica i cvetnih aleja. Švajcarci generalno ne preteruju s noćnim životom. Može za vikend i praznike, ali i tada se relativno rano odlazi na počinak... Većina njih najveće zadovoljstvo nalazi ipak danju, u šetnjama, planinarenju, skijanju i ostalim sportsko-rekrativnim aktivnostima koje jednostavno ne idu s noćnim obilaženjem klubova i barova. Izuzetak je eventualno u vreme Montreux Jazz Festivala, jednog od najvećih & najpoznatijih muzičkih festivala u svetu.
U Montreu se održava i poznati TV festival Ruže Montrea, a od 2003. pažnju privlači i Freddie Mercury’s Memorial Day, besplatna manifestacija koja svakog prvog vikenda u septembru okuplja fanove slavnog pevača iz celog sveta.
Kada nema festivala, glavna zabava su restorani & kockarnice, te šetnja uz obalu. Promenada koja od Montrea pored jezera vodi do srednjovekovnog zamka Šilon slovi kao jedna od najromantičnijih, a zauzeli su je uglavnom stariji parovi koji na senovitoj stazi podgrevaju emotivne trenutke iz prošlosti. Uopšte, utisak je da većinu turista na jezeru čine parovi koji su dosta toga proživeli zajedno. Sada su došli tu da obrnu još jedan krug.
Montre zovu i švajcarski Monte Karlo, kako zbog luksuznih vila i bogatih stanovnika, tako i zbog velikog kazina čiji je delić istorije ovekovečen u poznatoj hevi metal himni Smoke on the Water grupe Deep Purple!
Tu u klubovima vreme provode klinci sa džeparcem koji bi im verovatno bio dovoljan da pokriju polovinu Zvezdinih dugova, ali im je u Montreu to dosta samo da izvedu devojku na nekoliko pića.
Veve je daleko intimnije mestašce širom sveta poznato uglavnom po sedištu čokoladnog giganta Nestle. U blizini njihovih pogona nalazi se zabavan muzej hrane Alimentarijum, ispred kojeg stoji džinovska viljuška zabodena u jezero, sve sa skulpturom Čaplina u kostimu slavne filmske skitnice, koji je u svim svojim filmovima muku mučio da nađe nešto da pojede!
Kada je o hrani reč, Veve ima jednu od poznatijih pijaca u regionu, La Grenette, sagrađenu 1803. godine, gde vikendom iz okolnih mesta na tezge stižu svi lokalni specijaliteti. Odmah iza je restoran La Clef, u kojem je redovni gost bio filozof Žan-Žak Ruso.
Malo dalje, leti se vrti jedan starinski karusel sa drvenim konjićima oko kojeg možete da sretnete i one kojima se novac baš i ne preliva iz džepova. OK, nije to baš sirotinja kao kod nas, ali je jasno da među njima nema puno onih koji su spremni da za sladoled na šetalištu izdvoje 10 evra.
Zato je ulaz u neki od muzeja, a ima ih dosta i svakojakih, puno pristupačniji: Muzej fotografije, Muzej vina, Muzej satova, Muzej železnice, Muzej orgulja, Muzej igri...
A posle, u non-stop fast food restoran na happy meal za 30 evra!
Pa kako onda da ne budeš srećan?
Fondi
Nadaleko poznat švajcarski kulinarski specijalitet fondi pravi se mešanjem i topljenjem dve posebne vrste sira, ementalera i grijera. Kako to obično biva, nastao je slučajno, dok su pastiri koji su, čuvajući stoku na alpskim pašnjacima, u hladnim danima i daleko od svoga sela kod sebe imali samo osušen hleb, tvrdi sir i koji decilitar vina. Grejući se oko vatre, došli su na ideju da sir malo otope i u njega umaču hleb. Kada su mu kasnije dodali i malo vina, rođen je fondi, naziv izveden od francuske reči fondre, koja znači rastopljen.
Glavni štos kod fondija je u stvari društvo koje se okupi oko kazana jer svi moraju da budu aktivni. A pošto se jede iz jedne činije, postoje i precizna pravila:
- viljuške kojima nabadate komadiće hleba (mesa, voća, krompira…) ne smete približavati ustima, jer se one ponovo vraćaju u posudu za umakanje. Zato ispred sebe imate tanjir i još jednu viljušku, uz pomoć koje će rastopljen zalogaj naći put do vaših usta.
- nema dvostrukog umakanja
- nema umakanja prstiju
Ukoliko vam fondi zalogaj upadne nazad u lonac, na snagu stupaju dva pravila:
- Ako ste pripadnik jačeg pola, na vas je red da pripremate sledeći fondi parti ili je naredna tura pića vaša
- Ako ste pripadnica lepšeg pola, treba da poljubite mušku osobu koja sedi s vaše leve strane!
Šilon
Najveća arhitektonska atrakcija ovog dela Ženevskog jezera je srednjovekovni dvorac Šilon, jedan od najlepših zamkova Evrope, poznat i iz poeme lorda Bajrona Zatvorenik Šijona, posvećene svešteniku i političaru Fransou de Bonivardu koji je tu bio zatočen od 1530. do 1536. godine. Bajron je čak izgravirao svoje ime na jednom od stubova zamka, ali danas više nije dozvoljeno da takve stvari radite u Pilonu, koji je pretvoren u muzej. Inače, to je nekada bila omiljena rezidencija Savojskih prinčeva koji su dugo vladali ovim krajevima.
Osim zatvora, u ostalim prostranim delovima zamka nalaze se dragocene kolekcije antičkog nameštaja, oružja, odevnih predmeta i drugih stvari.
Osim Bajrona i mnogi drugi pesnici i pisci učinili su ovaj dvorac poznatim: Persi Biš Šeli, Žan-Žak Ruso, Viktor Igo, Aleksandar Dima…
Frankenštajn
U leto 1816. godine Bajron je stigao na Ženevsko jezero sa svojim prijateljima Mari i Persi Biš Šeli. U biografskim spisima ostalo je zabeleženo da su njih troje tokom jedne olujne junske noći napravili između sebe takmičenje u pričanju priča o duhovima i natprirodnim silama. Pobedila je Meri Šeli koja je smislila priču o doktoru Frankenštajnu i njegovom čudovištu.
Smoke on the Water
Studio za snimanje muzike u Montreu koristili su mnogi slavni bendovi, počev od Led Zeppelina, Rolling Stonesa i Queena, pa do Deep Purplea, koji su se tu zadesili u zimu 1971. godine, kada je u lokalnom kazinu koncert imao Frenk Zapa sa svojim bendom The Mothers of Invention. I sve bi ostalo na još jednom koncertu da neko iz publike nije zapalio nekakvu novogodišnju pirotehniku i izazvao požar koji je nekoliko sati kasnije pretvorio kazino u zgarište. Čitav taj vatreni spektakl koji je do duboko u noć obasjavao nebo nad jezerom posmatrali su iz hotela i članovi benda Deep Purple, da bi dva dana kasnije ušli u studio i snimili jednu od svojih najpoznatijih pesama - Smoke on the Water
Bogati & slavni
Čitava obala oko jezera jedno je od najomiljenijih mesta za život mnogih bogatih i slavnih kojima prija blaga jezerska klima i još blaža poreska politika Švajcarske. Pored svakojakih biznismena sa svih strana sveta, tu je i poveća kolonija poznatih sportista, umetnika i bivših političara koji su deo svog bogatstva uložili u neke od lokalnih nekretnina. Izgleda da je jezero posebno privlačno za vozače formule 1, tako da danas tu imaju kuće i Luis Hamilton, Majkl Šumaher, Kimi Raikonen, Fernando Alonso, Alen Prost, ali i muzičke zvezde poput Jana Andersona iz nekadašnje grupe Jethro Tull, zatim Dejvid Bovi, Šania Tvain, operska diva Barbara Hendriks…
Mrmoti
Les-Rochers-de-Naye je vrh koji se izdiže tik iznad Montrea i do kojeg može da se stigne električnim vozom. Osim veličanstvenog pogleda na jezero i veći deo doline, tu možete da naletite i na malene mrmote koji u TV reklamama vredno rade u fabrici čokolade, a ovde uglavnom beže od turista.
