Prva asocijacija na Kan jeste luksuz, buržoazija, skupi automobili i jahte veličine omanje zgrade u Beogradu. Grad u zemlji strasti, vina i umetnosti rezervisan je za posebne. Ferrari, Aston Martini, Lamborghini samo su neke od marki skupocenih automobila koje voze najbogatiji, najbolji i najduhovitiji frajeri. U njih širom otvoreih očiju zure devojke slične njima. Ne treba zaboraviti ni one druge, manje lepe, bogate i duhovite koji uglavnom pokušavaju da ih fotografišu, ali su moćne mašine suviše brze da bi ih fotoaparati mogli ovekovečiti. Kan je grad u kome se osećate uzvišeno, posebno, moćno... Postajete neko čiji je moto: Right here, right now.
Smejete se više nego inače, koketirate svuda i radite ono što u nekom drugačijem okruženju ne biste nikad. Što se desi u Kanu, ostaje u Kanu. Sve je dozvoljeno i zabava traje noć i dan. Prva stvar koju sam uočila kada sam u večernjim satima stigla u taj grad bila je u krajnjem slučaju - neobična. Sedeći u automobilu koji me je vozio sa aerodroma u Nici do odredišta, i pošto smo prošli tablu na kojoj je pisalo Cannes ugledala sam za našu istoriju veoma važan Renault 4. Nisam mogla da verujem, potpuno fascinirana počela da mašem starijem bračnom paru koji me je gledao u čudu pitajući se, verovatno, da li me znaju, ili sa mnom nešto nije u redu. Sigurno nisu ni pomislili da je mojim i roditeljima mojih prijatelja baš to bio prvi četvorotočkaš koji uostalom mnogi od njih i danas voze. Bilo kako bilo, pozitivna energija nezavisno od vaših htenja eksplodira.
U maju, za vreme čuvenog filmskog festivala kada slavne zvezde, toliko različite od naših, šetaju crvenim tepihom u Palais des Festivals i poziraju pred kamerama svetskih medija, Kan je u punom sjaju. Tada se u ovaj grad na Azurnoj obali slije kompletan džet-set iz svih delova planete. Obično odsedaju na raskošnoj peskovitoj plaži La Kroazet i to u Carltonu, jednom od najčuvenijih hotela na svetu. Teška srca priznajem da nije postao popularan zato što je u njemu boravila moja malenkost, već zato što je stecište slavnih i bogatih. A koliko je poseban svedoči i činjenica kako je veličanstveni Alfred Hičkok baš u njemu snimao ljubavne scene između Grejs Keli i Kerija Granta u filmu Drž’te lopova. Sve se to odigralo se na plaži, ispred i u apartmanu 623. Baš tu je i najlepša plavuša svih vremena pre pola veka postavila pitanje koje joj je odredilo život: Čije su to bašte na vidiku? Princa od Monaka - odgovorili su joj. Ona i njen budući suprug Rainier III tu su se i sreli 1955. godine kada je film prikazan na Kanskom festivalu. Dalje je sve poznato, a ova priča je samo jedna od mnogih kurizoiteta hotela. Nemoguće je zaboraviti grandiozni hol, izobilje najboljih sireva i penušavih vina, ali ni ogromne krevete ušuškane u najmekšu, najudobniju i najmirisniju posteljinu koja vam pruža osećaj da spavate na oblaku.
Za mnoge Kan se sastoji od samo jedne ulice, La Kroazet, koja se uvija pored obale izdeljena cvećem i palmama. Priča se da je Edward VII, princ od Velsa proslavio ovu ulicu opijajući se, kockajući i jureći žene. Mada odavno nije među živima, ništa nije drugačije ni kada su njegovi savremenici u pitanju. Međutim, pre njega to je radio i Lord Brougham, engleski kancelar koji je pristao u Nicu, ali je bežeći od kolere završio u Kanu. Mesto mu se toliko doplo da je podigao vilu, nakon čega su to učinili i mnogi drugi Britanci. U Francusku se vraćao svake zime, sve do smrti 1868.
Ovaj bleštavi grad na francuskoj rivijeri deluje veoma ekskluzivno, naročito u noćima kada se u velelepnim hotelima u senkama palmi služe kokteli. Za nešto opušteniju varijantu, bolje je otići na pivo i živu svirku u The Quays pub ili se zavaliti u kožne sofe u Le Bar a Vin i degustirati vina uz romantično prigušena svetla.
Turizam je danas glavna stavka u Kanu. Zato raširite jedra i plovite slobodno sa Old Porta gde su usidrene najskuplje i najlepše jahte sveta. Ne morate da imate jednu da biste prošetali marinom i uživali u pogledu, kako na predivnu luku tako i na današnje simbole prestiža i moći. Dok se predajete magičnom šumu talasa neizbežni su zvižduci i komentari momaka, uglavnom Alžiraca, koji održavaju plovila. Devojke, dođite da vidite moj brod! Naravno da nije teško razumeti kako njihove reči imaju preneseno značenje. Sve se u ovom gradu promenilo još otkad je Coco Chanel došla ovde, pocrnela i vratila se u Pariz, iznenadivši sve mlečnobele dame u društvu. U današnje vreme, tokom leta, jedva da možete spaziti i centimeter slobodnog prostora na pesku plaža La Kroazet gde se protežu zgodna preplanula tela. Naravno, duž obale smešteni su kafići u kojima piće, za naše uslove, košta basnoslovno mnogo novca. Poređenja radi, flašica vode na trafici iznosi 7 evra, a koliko je u mondenskom kafeu, procenite sami. Ipak, talasi koji vas zapljuskuju dok sedite zavaljeni u ležaljku, nemaju cenu. Obala Kana je prepuna hotela, apartmana, kuća i šik butika. Mnogi od većih hotela, od kojih neki datiraju iz 19. veka, za svoje goste imaju privatne plaže, ali postoje ipak i one javne.
Treba istaći kako je ovaj grad na Azurnoj obali mnogo više od filmskog festivala. Nemoguće je odoleti divljem i skoro sablasno tihom ostrvu Larin i strmim ulicama starog grada Le Suquet u kome se nalazi i veličanstvena Gospodareva kula iz 14 veka. U blizini je muzej, Musée de la Castre u zamku Chateau de la Castr gde su smeštene slike, skulpture i druga umetnička dela dok etnografski deo sadrži grnčariju iz Perua iz doba Maja, a jedna galerija posvećena je ostacima mediteranskih civilizacija, od Grka do Rimljana, od Kiprana do Egipćana.
Naravno, stari grad ne bi bio to što jeste da nije načičkan restoranima. U njima su glavni specijaliteti pačetina u čokoladi sa pomorandžom, pašteta od guščje džigerice, kavijar i riblja ikra. Krajem 19. veka Kan je postao popularan među ruskim aristokratama pa legenda kaže kako se u njemu jelo više kavijara nego u čitavoj Moskvi. Baš tu su isti inventar pre vas koristili Brad Pitt, Johnny Depp, Marlon Brando i drugi superstarovi, a može se desiti da neka od tih svetski poznatih faca sedi za stolom do vašeg. Međutim, i to ima svoju cenu. Ako niste te sreće, onda na Aleji zvezda možete videti i fotografisati otiske dlanova slavnih. Ukoliko pak želite nešto mirnije, možete posetiti srednjovekovni deo grada. Sve kaldrme vode do Place de la Castre odakle se prostire pogled na prelepu panoramu. Azurno more prekriveno jedrilicama, a vidi se i Notre-Dame de l‘Esperence, crkva koja čuva mošti svetog Onorata.
Ukoliko želite da se relaksirate, prošetajte do Ile Ste-Marguerite i otkrijte krivudave šumske staze koje će vas odvseti do Fort Royala gde je nekad bio zatočen misteriozni Čovek sa gvozdenom maskom. Zver je i u čuvenoj bajci povezana sa lepotom, pa zašto i ovde ne bi zaživeo takav kontrast. Iako skoro niko ne planira da putuje u Kan kako bi video crkve, grad zaista poseduje primerke vredne pažnje. Najveća i najistaknutija je Notr-Dame de Bon Voyage, na trgu Merimee, pored Palais de Festivals, a rađena je u lažnom gotskom stilu u kasnom 19. veku. Najstarija je Notre-Dame de l‘Espérance, sagrađena između 1521. i 1627. godine sa mešavinom gotskih i renesansnih elemenata. Najneobičnija je ruska pravoslavna crkva Arhangela Mihaila koju je 1984. izgradio Aleksandar III. Za nji je katrakteristična plava obla kupola na čijem je vrhu pozlaćeni krst.
Uz mnoštvo mesta za provod, dok bauljate ulicama grada nadomak La Manše, svakako vam neće škoditi ni malo istorije. Pa ako ste ružni, tužni i svima dužni, Kan nije idealno mesto za vas, ali ako mu se prepustite, postajete lepi, srećni i bogati. Živela iluzija! I da, ukoliko se avionom vraćate iz Kana, letećete iz Nice gde vas čeka najlepša pista. Smeštena je uz obalu mora, a još ako imate let u zoru, onda vas ispraća fenomenalni izlazak sunca koje se topi negde između neba i mora. Kažu da je sumrak najusamljenije doba dana, zato se prepustite jutru i dok se točkovi aviona odlepljuju od piste... nastavite da sanjarite o bajci koju ste proživeli u Kanu.
Moni Marković
