Stisnut između Mediterana i Sahare, Tunis je imao peh da mu nije zapala nijedna naftna bušotina kada su iscrtavane granice. To ih je dovelo u situaciju da su danas najsiromašniji među svojom arapskom braćom, ali i – najobrazovaniji.
Zasluga za to pripada prvom predsedniku Habibu Burgibi koji je 1956. godine oslobodio državu francuskog zaštitničkog zagrljaja i krenuo u reforme, što je podrazumevalo i podizanje škole u svakom selu. Tako danas i po najvećim zabitima Tunisa, gde se često živi u poluzavršenim (ili polusrušenim, svejedno) kućercima, pa čak i zemljanim rupama, svuda postoji škola. I ona je po pravilu najlepša i najveća građevina u okolini. I svi klinci idu u nju. Uključujući i fakultet, školovanje u Tunisu je potpuno besplatno. Zato svaki prodavac urmi u unutrašnjosti govori dva jezika, služi se trećim, a snalazi na barem još dva!
I nemojte se iznenaditi ako u Tozeru na obodu Sahare ili nekoj špilju u Matmati, onako neobavezno, uz čaj od nane, neko pokrene razgovor o Kanskom festivalu, evro zoni ili izborima u Srbiji... Ljudi jednostavno vole da su u toku.
Pošto im zemlja nije dala naftu, Tunišani su se okrenuli maslinama. Još dok su pre nekoliko milenijuma Rimljani tu boravili, bilo je to uglavnom zbog maslina koje su odvozili brodovima preko mora u Italiju. Danas je praktično pola Tunisa, odnosno onaj njegov deo koji nije (još) prekrio pesak iz Sahare, jedan nepregledni maslinjak.
Ipak, glavna stvar je turizam. Da nema tih nekih sedam miliona turista koji se uglavnom preko leta sjate duž zaliva Hamamet i Gabes na Mediterana, ionako loša ekonomska situacija bila bi, kažu, daleko gora. Zato se svi upinju da ulične nemire i političke prevrate ostave iza zatvorenih vrata, da budu ljubazni i predusretljivi prema strancima. To, naravno, ne znači kako neće pokušati da vam prodaju sve i svašta po ceni za koju se dogovorite, a koja je (ako ste dovoljno uporni) po pravilu tri puta manja od početne!
Kada se Srbima pomene Tunis, onda se uglavnom misli na Hamamet i Sus, dva grada na obali mora oko kojih je nikla prava kolonija velelepnih hotela, praktično svi sa pet zvezdica i all inclusiv ponudom. Tu se preko cele godine goste brojni Nemci i Francuzi koji su izračunali da im dva meseca boravka izvan sezone u nekom tuniskom veštačkom hotelskom raju, sa vrhunskom uslugom i beskrajnim dotokom najraznovrsnije hrane & pića, košta manje nego da se smrzavaju na ulicama Evrope i jedu sendviče sa kioska! Još ako imaju i decu... Milina: pice, krompirići i sladoled po ceo dan, razni animatori, bazeni, kokteli...
Drugu kategoriju gostiju u ovim turističkim Diznilendima čine tetovirani ruski biznismeni. Njih je već toliko u Tunisu da praktično svaki drugi hotel ima natpise i na ruskom. Tu ekipu koja samouvereno sedi udobno zavaljena pored bazena i ispija šarene tropske koktele s kišobrančićima u čaši, dok se unaokolo uvek mota nekoliko maznih plavuša, nemoguće je ne primetiti. I ma koliko izgledalo besmisleno da neko pređe pola sveta kako bi po ceo dan sedeo pored bazena i slušao Lady Gagu, upravo to je, izgleda, ono što gosti ovih hotela po ceo dan rade. Naravno, kad nisu oko švedskog stola.
U stvari, od Tunisa će ta ekipa videti uglavnom samo carinski pečat u pasošu, bez obzira na to što izvan zidova hotelskog resorta čeka više od 3.000 godina istorije!
Jeftino all inclusive izležavanje na obali Mediterana učinilo je od Tunisa popularnu turističku destinaciju, ali prave stvari se ipak dešavaju daleko izvan hotelskih resorta – na obodu pustinje.
Sahara je čudo. Malo šta na Zemlji može da se uporedi sa tih devet miliona kvadratnih kilometara peska koji se zahvaljujući vetru svake godine širi u proseku za čitav kilometar na jug i isto toliko na sever! Ljudi koji žive na obodu pustinje pokušavaju koliko-toliko da to uspore podižući brane od palminog lišća, ali pravog rešenja nema.
Tu, po selima i oazama najbolje se snalaze pustinjski starosedeoci Berberi, narod koji je izgleda bio prvi na ovom negostoljubivom terenu. Njihova urođena snalažljivost, ali i lucidnost duha, naprosto fasciniraju. Nekada su živeli isključivo po šatorima ili u zemljanim nišama iskopanim na padinama okolnih brda. Danas su te nastambe uglavnom turističke atrakcije, etno sela u kojima vas sačekuju sa pogačom i zdelom maslinovog ulja pomešanog sa medom. Ali, nemojte da vas sujeta zavara – dok vam nude sveže urme uz povike vijagra, vijagra, shvatate da su oni ti koji turiste posmatraju kao eksponate, a ne vi njih!
Putovanje po unutrašnjosti Tunisa je čak i za Evropljane jednostavno: dobri, obeleženi putevi, kampovi u svakom većem mestu, čak i moderni hoteli naslonjeni uz oaze, sve sa bazenima u kojima možete da operete pesak sa sebe.
Ukoliko nema vetra, pogled se u pustinji prostire do horizonta. Iznad vas je čisto, plavo nebo i neumoljivo Sunce, a unaokolo nepregledno more peska boje ćilibara, sitnog poput brašna, koji ubrzo ispunjava svaku poru na koži. Jahanje kamila ili vožnja džipovima preko peščanih dina glavna su stvar za sve koji su dotle došli. Ipak, za obe stvari neophodno je da angažujete lokalne vodiče. U protivnom, šanse da posle nekome ispričate gde ste bili i šta ste videli drastično vam se smanjuju. Tu jednostavno nema ko da vam se nađe ukoliko izgubite kompas ili vam se bilo šta desi. A ako vas neko i pronađe, to su najčešće pustinjski razbojnici na motorima koji su vas tokom dana pratili izdaleka ili Tuarezi koji švercuju oružje iz Libije za Mali.
Ulazak u svaku oazu na ovom delu kopna izgleda kao ulazak u raj. Džinovske palme sa grozdovima urmi pružaju nestvarnu hladovinu, a još ako ima po koje drvo banane... I tu, na obodu Sahare, u blizini Tozera, gde voda predstavlja najveću dragocenost, flaša (rashlađene) pitke vode košta svega jedan tuniski dinar, odnosno oko pola evra! Baš koliko i maženje šteneta pustinjske lisice koje vam lokalni klinci stavljaju u naručje.
Verujte, i jedno i drugo biće vam najbolje utrošeni dinar u životu, a toga postanete svesni čim uđete u avion koji vas vodi nazad u Srbiju.
All Inclusive velesila
Iz Beograda za Tunis letite nešto manje od dva sata i to redovnom linijom njihovog nacionalnog avio-prevoznika. Osim 3.000 godina civilizacije, čije tragove možete da pratite kroz veličanstvene arheološke iskopine, tamo vas na obali Mediterana čeka i više od 800 hotela visoke klase, od kojih čak 500 sa predznakom – All Inclusive! U taj turistički Eldorado najveći svetski touroperateri poput TUI-ja dovode svake godine na milione turista, što je od Tunisa i napravilo turističku velesilu Afrike, odmah iza Egipta čije piramide i dalje imaju magičnu privlačnost.
Keruan
Keruan je grad pod zaštitom UNESCO-a, kojeg su oko 670. godine osnovali Arapi. Služio je prvenstveno kao utvrđenje u cilju odbrane od berberskih plemena, ali je ubrzo postao važan muslimanski centar za izučavanje Kurana i religije Islama. Zahvaljujući tome, grad se danas smatra za četvrto najvažnije sveto mesto islama, odmah posle Meke, Medine i Jerusalima.
Kroz vekove, Keruan je bio prestonica mnogim arapskim dinastijama, a džamija Sidi-Uqba je najstarija u severnoj Africi sa najstarijim minaretom na svetu! Svih 414 stubova koji se nalaze u džamiji, napravljeni su od kamena donetog iz ruševina slavnog grada Kartagine, a među muslimanima smatra se da je sedam hodočašća u ovu džamiju jednako jednom odlasku na hadžiluk u Meku.
Inače, na ulicama ovog grada snimane su i scene iz filmu Otimači izgubljenog kovčega, a Keruan je poznat i kao mesto gde se prave najukusniji kolači u Tunisu.
El Džem
Antički grad u unutrašnjosti u kojem su Rimljani u trećem veku izgradili ogroman koloseum za borbe gladijatora, a koji je mogao da primi oko 40.000 gledalaca. Ovo je najveći amfiteatar u Africi i danas se koristi za održavanje pozorišnih predstava i koncerata.
U njemu su snimane mnoge scene borbi u filmu Gladijator!
Sidi bu Said
Belo-plavi grad umetnika i pesnika, smešten na malom brežuljku iznad glavnog grada, predstavlja jednu od najvećih turističkih atrakcija Tunisa, odakle se sa vrha pruža predivan pogled na zaliv. Grad je zatvoren za turiste ponedeljkom, kada na njegove strme i uske ulice izlaze slikari kako bi na miru pokušali da prenesu lepote prizora.
U gradu sva ulazna vrata su na neki način oslikana i imaju svoju priču: plava boja predstavlja more, riba i Fatimina ruka sreću, a crne kvake označavaju koliko porodica tu živi.
Šot el Džerid
Najveće slano jezero u Sahari preko kojeg vodi 90 km dug asfaltni put, tako da ga možete preći automobilom. U njemu ima vode samo kada padaju obilne kiše, ali najveći deo godine tu je okamenjena slana pustinja poznatu po čestim fatamorganama.
Star Wars
Tunis je bitna destinacija za fanove filmskog serijala Ratova zvezda.
Oaza kod grada Tozer bila je lokacija za Mos Espa na Tatuinu, Skywalkerovoj planeti. Set je preživio mnoge pustinjske oluje i jedna je od malobrojnih ljudskih tvorevina u Sahari.
U blizini se takođe nalazi i lokacija gde je sniman i Engleski pacijent.
Inače, Tozer je idealna polazna tačka za razgledanje slanog jezera Šot el Džerid i udaljenih južnih oaza. Uz uobičajene džipove, najspektakularnije razgledanje pustinjskih predela je ipak iz balona na topli vazduh!
Extreme
Pustinja pruža mnoge izazove nabijene adrenalinom. Evo nekoliko koje ne treba propustiti:
1. Izleti džipovima po Sahari
2. Planinarenje i hajking kroz planine i kanjone Atlasa
3. Paraglajding i letenje balonom iznad Sahare
