Neurolog Baibing Čen istražuje i leči ljudski mozak, a kod kuće kroz ishranu mališana vodi računa o zdravlju njihovog mozga. On je otkrio važne savete za ishranu dece koja (ne) podržava zdravlje mozga.
Neurolog Baibing Čen dane i dane provodi fokusiran na organ koji nas definiše: ljudski mozak. I dok u ambulanti se bavi lečenjem i dijagnostikovanjem svega što se tiče mozga: od hroničnih glavobolja do složenih neurodegenerativnih bolesti, u svojoj kući radi još jednu veoma važnu stvar, a to je: bavi se očuvanjem mozga svoje dece kroz njihovu ishranu.
Period od odojčadi do ranog detinjstva predstavlja ključnu fazu neuroplastičnosti i rasta, a ono čime hranimo svoju decu može dugoročno i direktno uticati na zdravlje njihovog mozga.
Najbolje namirnice za mozak su univerzalne: voće, povrće i hrana bogata vlaknima.
"Filozofija" Baibinga Čena nije zasnovana na strogim zabranama, pa tako njegova deca imaju raznovrsnu ishranu poput većine njihovih vršnjaka.
Ipak, tri ključna pravila se drži, a naročito je na njih strogo pazio tokom prve godine života.
1. Bez meda pre navršenih 12 meseci
Med može biti smrtonosan za odojčad (bebe do godinu dana), iako se to retko dešava. Razlog je taj što med može sadržati spore bakterije Clostridium botulinum, čak i u malim količinama, pa čak i ako je termički obrađen, piše cnbc.
Digestivni sistem odojčadi još uvek nije dovoljno razvijen niti ima dovoljno raznovrsnu mikrofloru da bi se izborio sa ovim bakterja, pa zato one mogu da klijaju i prerastu u aktivne bakterije koje proizvode botulinski neurotoksin. To može dovesti do botulizma kod odojčadi – retkog, ali izuzetno ozbiljnog oblika trovanja hranom.
Ovaj toksin napada nervni sistem, što dovodi do slabosti mišića. Kod beba se to može manifestovati slabim plačem, oslabljenim refleksom sisanja i smanjenim mišićnim tonusom. U teškim slučajevima može doći do paralize mišića zaduženih za disanje, što može prouzrokovati respiratornu insuficijenciju, pa čak i smrtni ishod.
Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i Američka akademija za pedijatriju naglašavaju da odojčadima „ne treba davati nikakvu hranu koja sadrži sirov ili termički obrađen med”.
2. Rano ih izložite uobičajenim alergenima
Godinama je roditeljima u mnogim delovima sveta savetovano da odlože izlaganje svoje dece uobičajenim alergenima poput kikirikija i jaja. Novija istraživanja otkrivaju da je to pogrešno i da odloženo uvođenje alergena može da poveća rizk od razvoja teške alergije na hranu.
Jedna studija je pokazala da rano uvođenje kikirikija značajno smanjuje rizik od alergije na kikiriki kod odojčadi sa visokim rizikom, čak do 86%.
Dodatna istraživanja su podržala rano uvođenje drugih uobičajenih alergena, poput kuvanog jajeta, i pokazala da je to pomoglo u zaštiti od razvoja alergija na hranu.
Prvih šest meseci bebinog života, jedina hrana koja joj je potrebna jeste majčino mleko ili mlečna formula, ako beba ne doji. A nakon toga se uvodi nemlečna ishrana i nema pravila i odlaganja uvođenja namirnica.
3. Bez zaslađenih napitaka u najranijem uzrastu
- Kada je reč o mojoj deci mlađoj od godinu dana, izbegavam sve oblike tečnih kalorija i zaslađivača bez nutritivne vrednosti – onih koji daju ukus, ali imaju zanemarljivu ili nikakvu hranljivu vrednost - kaže Čen. To znači da nema sokova, napitaka zaslađenih šećerom (poput gaziranih sokova, voćnih napitaka i zaslađenih voda), kao ni napitaka sa veštačkim zaslađivačima (poput „dijetalnih” gaziranih napitaka).
Višak šećera može izazvati metabolički stres i aktivirati centre za nagrađivanje u mozgu, slično kao što to čine supstance koje stvaraju zavisnost. Takođe, povezuje se sa poteškoćama u učenju i pamćenju.
Čak i konzumiranje malih količina zaslađenih napitaka u najranijem uzrastu povezano je sa većim rizikom od gojaznosti kasnije u detinjstvu. Štaviše, rano izlaganje slatkim ukusima može učvrstiti doživotnu sklonost ka slatkoj hrani, što potencijalno utiče na emocionalnu regulaciju i ponašanje u godinama koje slede.
Najbolje je da se jede voće, jer to nijedan voćni sok ne može da zameni.
S druge strane, sokov deci pružaju previše kalorija, ne stvaraju osećaj sitosti i mogu istisnuti hranu bogatu hranljivim materijama – što sve zajedno dovodi do loših prehrambenih navika.
S druge strane, veštački zaslađivači bi mogli da zmene crevni mikrobiom, da poremete regulaciju šećera u krvi i utiču na percepciju slatkog ukusa. Takođe, napici sa veštačkim zaslađivačima mogu kod dece da stvore osećaj sitosti, zbog čega ona preskaču obroke bogate hranljivim materijama.
- Pre nego što su moja deca napunila godinu dana, majčino mleko im je bilo glavni izvor ishrane. Oko šestog meseca, uz uvođenje dohrane, počeli smo da im dajemo i vodu, u malim količinama. Od tada, oni uglavnom piju vodu i mleko- kaže Čen i dodaje da je potrebno svesti na minimum unos zaslađenih napitaka, al je važnije naučiti decu pravim i zdravim navikama u ishrani, a ne nametati im stroga ograničenja.
BONUS VIDEO
Gluplji su od svojih vršnjaka Neurolog otkriva manje poznate posledice korišćenja droge: Postoje dva načina na koja vam menjaju mozak