Zaboravite na klasična pitanja na koja uglavnom dobijate kratke odgovore koji vam ništa više ne otkrivaju i postavite svom detetu neko od ovih pitanja.
Većina roditelja bi verovatno mogla da ispriča isti scenario i da je makar jednom na pitanja "Šta si radio danas?" ili "Kako je bilo danas u školi?" dobio kratak odgovor "Dobro" ili "Ništa.
Naravno da kao roditelji brinemo i želimo da znamo šta se dešava u životu našeg deteta, ali postoji problem sa ovakvim pitanjima jer je poslednje što deca žele nakon napornog dana da razmišljaju još o nečemu.
Osim toga, možda osećaju i pritisak da ćete se zabrinuti ako dobijete neki odgovor koji nije pozitivan i potvrdan. Zato kao po komandi odgovaraju kratko i jasno.
Američka autorka i istraživačica ponašanja Vanesa Van Edvards otkrila je za cnbs.com da postoje pitanja koja će podstaknuti opširnije odgovoore vašeg deteta i pomoći da izgradite bolji odnos sa vašim detetom.
1. U čemu si neobično dobar, a nikada ne izađe na površinu?
Ovo je odlična tema za decu koja obično odbijaju da odgovore na pitanja. Većina povratnih informacija koje deca dobijaju dolazi od odraslih. Ovo pitanje je posebno jer deci daje priliku da se pohvale i uspostave osećaj samostalnosti, pozitivnosti i ponosa.
Ako navedu konkretnu veštinu, ohrabrite je. Takođe možete postaviti dodatno pitanje poput: „Kako si to shvatio?“ ili „Možeš li me naučiti?“ Ali ako kažu nešto poput „Ništa, pretpostavljam“, možda je moguće da sebi ne daju dovoljno priznanja ili se ne osećaju sigurno da se hvale pred vama. Ako ne odgovore, navedite jednu veštinu koju ste primetili kod njih.
2. Koji lik iz TV serije, filma ili knjige je najsličniji tebi i zašto?
Dete će vam reći mnogo o sebi kroz lik. Obavezno pitajte zašto su izabrala taj lik. Njihovo objašnjenje je važnije od vašeg tumačenja.
Reči koje koriste su važne. Ako kažu „smešan“, „hrabar“ ili „lojalan“, to vam govori na šta su ponosni. Fraze poput „niko ga ne vidi“ ili „ona je uvek izostavljena“ mogu otkriti kako se osećaju da se prema njima postupa upravo sada.
Ako vam kažu određenog junaka ili glavnog junaka, verovatno sebe vide kao pokretača sopstvene priče. Ako su neki sporedni lik, možda će osećati potrebu da umanje sopstveni značaj. Ako kažu da su neki negativac, nemojte da se uznemirite. Mnogo negativaca su likovi koji su često pogrešno shvaćeni i vaše dete vam možda govori da se oseća isto.
3. Kad bi tvoj život ili dan imao naslov poput filma, koji bi to bio?
Ovo pitanje zamenjuje lakše izbegavano „Jesi li dobro?“. Deca takođe vole ovo pitanje jer je više igra nego očigledno ispitivanje njihovog raspoloženja — iako je to neka vrsta prikrivene emocionalne provere.
Ako vam ponude smešan naslov, verovatno su u bezbrižnom raspoloženju. Ako vam daju sumoran ili ravnodušan naslov, zabeležite to, a zatim kasnije tog dana pitajte još nešto poput: „Zašto je naslov vašeg filma bio Najduži utorak ikada?“
Sa tim informacijama možete da pokrenete razgovor kako biste im pomogli da reše probleme i da se osećaju bolje.
4. Kad biste imali potpuno slobodan dan bez ikakve obaveze, šta biste radili, a da ne potrošite novac?
Ako odgovore „ništa“ ili „spavajući“, možda su neinspirisani ili su iscrpljeni. Slobodno preskočite motivacioni govor i pitajte šta im je u poslednje vreme oduzimalo energiju. Ponekad „spavanje“ samo znači da je nedelja bila zaista duga.
Ako odgovore nečim kreativnim poput slikanja ili društvenim aktivnostima poput druženja sa prijateljima, to je dobar pokazatelj šta im podiže energiju, a ne iscrpljuje je.
Kada znate šta ih pokreće, potražite načine da to stalno uključujete u njihovu rutinu, kao što je 20 minuta igre posle domaćeg zadatka ili subotnje veče rukotvorina sa prijateljem. Dozvolite im da sami izaberu kada će se to desiti kako bi želeli da nastave to da rade.
5. U blizini koga se osećaš najopuštenije? Čije prisustvo te najviše uznemirava?
Postoji mnogo društvenih interakcija koje deca imaju, a kojih roditelji nisu svesni, posebno kod dece školskog uzrasta. Ova pitanja su sjajna, jer pokazuju kada se dečji odbor podiže i spušta, čak i kada toga nisu svesni. Vaše dete bi moglo biti iznenađeno sopstvenim odgovorom.
Potrudite se da ne reagujete na njihov odgovor. Ako se trgnete na osobu koja ih stresira, vaše dete uči koliko košta da vam kaže stvari. Dajte mu prostora da razgovara o tome zašto se tako oseća.
Identifikovanje ljudi i okruženja koja ih iscrpljuju je vredna veština za decu. Ne mogu uvek da biraju ko je u njihovom razredu ili porodici, ali mogu da biraju gde će usmeriti svoju energiju i sa kim žele da provode svoje slobodno vreme.
Postavljajte ova pitanja u autu, za večerom ili pred spavanje. Ali vodite računa da ne postavljate previše pitanja zaredom, jer će se to pretvoriti u ispitivanje. To pokazuje da ste spremni da budete otvoreni i o svojim osećanjima.
Kada ostanete radoznali i postavljate prava pitanja, vaše dete bi na kraju moglo da pomene šta se dogodilo pre nego što ga uopšte pitate.
BONUS VIDEO
Dobili novu ulicu, sad deca imaju gde da se voze