Sačekate da temperatura padne na 0, a onda makaze u ruke: Koje biljke treba orezati nakon prvog mraza?

Dok nekim višegodišnjim vrstama uklanjanje osušenih stabljika i lišća može da olakša prezimljavanje i smanji rizik od bolesti, drugima je bolje ostaviti prirodnu zaštitu sve do proleća.

 

Prema savetu stručnjaka za baštovanstvo, odluka zavisi od vrste biljke, njenog zdravstvenog stanja, klimatskih uslova i toga da li njene osušene stabljike imaju značaj za izgled vrta i opstanak korisnih životinja.

 

Zato je važno da pre jesenjeg orezivanja proverite koje biljke zaista treba skratiti, a koje je bolje ostaviti netaknute.

Kada je najbolje vreme za orezivanje višegodišnjih biljaka?

 

Među baštovanima često se vodi rasprava o tome da li sve višegodišnje biljke treba orezati u jesen ili je bolje sačekati proleće. Univerzalno pravilo ne postoji, jer različite vrste imaju različite potrebe.

 

Nekim biljkama uklanjanje nadzemnih delova nakon prvog mraza olakšava održavanje gredica i sprečava zadržavanje obolelog biljnog materijala. Druge, međutim, tokom zime zadržavaju dekorativan izgled, štite korenov sistem i pružaju sklonište ili hranu pticama i drugim korisnim životinjama.

 

Važno je uzeti u obzir i zdravstveno stanje biljke. Ako su listovi i stabljike zahvaćeni gljivičnim oboljenjem ili ozbiljnom najezdom štetočina, uklanjanje zaraženih delova može biti neophodno već u jesen. Takav materijal nemojte ostavljati u bašti niti ga stavljati u kompost ako postoji rizik da se bolest tako proširi.

U krajevima sa blagim i vlažnim zimama jesenje uklanjanje obolelih ostataka može biti posebno korisno. Ipak, ni prvi mraz sam po sebi nije dovoljan razlog da se svaka biljka oreže.

 

Koje višegodišnje biljke je dobro orezati u jesen?

 

Jesenje sređivanje najčešće se preporučuje kod zeljastih višegodišnjih biljaka čiji nadzemni delovi nakon mraza venu, poležu i postaju podložniji truljenju. Uklanjanjem osušenih stabljika i lišća bašta se lakše održava, a smanjuje se i količina biljnog otpada u gredicama.

 

Među biljkama koje se često orezuju u jesen nalaze se:

 

Hoste – nakon što lišće uvene i propadne, može se ukloniti kako bi gredica bila urednija i kako bi se smanjila količina ostataka u kojima se mogu zadržavati puževi.

 

Delifinijumi – odumrle stabljike mogu se skratiti nakon završetka vegetacije.

 

Božuri – zeljaste vrste se obično orezuju kada lišće u jesen uvene, naročito ako postoje znaci bolesti.

Dicentra, poznata i kao srce koje krvari – kada nadzemni deo prirodno odumre, može se ukloniti.

 

Ljiljani – osušene stabljike uklanjaju se kada uvenu, ali ne treba prerano seći zeleno lišće jer ono hrani lukovicu.

 

Dalije – nakon što mraz uništi nadzemni deo, stabljike se mogu skratiti, a gomolji se u područjima sa hladnim zimama često vade i čuvaju na mestu zaštićenom od smrzavanja.

 

Ipak, nije neophodno sve navedene biljke orezati istog dana niti je prvi mraz obavezan signal za svaku od njih. Kod zdravih biljaka jesenje orezivanje često je stvar praktičnosti, dok kod obolelih delova može imati i važnu sanitarnu ulogu.

 

Koje biljke je bolje ostaviti preko zime?

 

Neke višegodišnje biljke izgledaju lepo i nakon završetka cvetanja, a njihove osušene stabljike i cvasti imaju više funkcija od samog ukrašavanja vrta. One mogu da pruže zaklon sitnim životinjama, posluže kao izvor semena pticama i doprinesu zaštiti tla od nepovoljnih vremenskih uslova.

 

Zato se kod pojedinih vrsta preporučuje da se orezivanje odloži do kraja zime ili početka proleća.

 

Rudbekija – osušene cvetne glavice mogu da obezbede seme pticama tokom hladnih meseci.

 

Ehinacea – njene cvasti ostaju dekorativne, a seme može biti važan izvor hrane za ptice.

Ukrasne trave – suve vlati daju strukturu vrtu tokom zime, a kod mnogih vrsta pomažu i u zaštiti središta biljke od vlage i hladnoće.

 

Visoke kamenjarke, odnosno sedumi – osušene cvasti zadržavaju oblik i zanimljivo izgledaju kada ih prekrije mraz.

 

Lavanda – ne treba je rutinski jako orezivati u jesen, naročito u hladnijim krajevima. Jače oblikovanje uglavnom je bolje ostaviti za proleće, uz izbegavanje rezanja u staro, ogolelo drvo.

 

Ruže – u jesen je obično dovoljno ukloniti polomljene ili obolele grane i obezbediti biljku od oštećenja. Jače orezivanje se najčešće ostavlja za odgovarajući termin u proleće, u zavisnosti od vrste ruže i lokalne klime.

 

Kod ovih biljaka strpljenje može da se isplati. Umesto da odmah uklonite sve suve delove, ostavite ih tokom zime, a zatim pred početak novog rasta uklonite ono što je odumrlo ili oštećeno.

 

Kako da odlučite šta treba orezati?

 

Pre nego što uzmete makaze, proverite kojoj vrsti pripada biljka i da li postoje znaci bolesti. Nemojte se voditi samo izgledom: suva stabljika ne znači nužno da biljci smeta ako ostane tokom zime.

Ako je biljka zdrava, ima dekorativne cvasti ili može da pruži hranu i sklonište životinjama, često je bolje da je ostavite do proleća. Ako su delovi biljke oboleli, truli ili jako napadnuti štetočinama, uklonite ih na način koji odgovara konkretnoj vrsti i bolesti.

 

Najvažnije je da ne orezujete sve višegodišnje biljke po istom pravilu. Nekima jesenje sređivanje koristi, dok druge bolje prezimljavaju ako se njihovi nadzemni delovi ostave do proleća. Kada niste sigurni, proverite preporuke za konkretnu biljku i uslove u svom kraju – tako ćete smanjiti rizik od grešaka i pomoći vrtu da se što bolje pripremi za novu sezonu.

 

Bonus video:

Biljke su bile inspiracija da se sintetišu lekovi