Jesen nije samo vreme za završetak baštenskih radova već i idealna prilika da pripremite prvi prolećni rod.
Šargarepa, spanać, rotkvice, crni luk i beli luk samo su neke od kultura koje se mogu sejati ili saditi pred zimu. Tajna uspeha je u pravom trenutku, dobro pripremljenom zemljištu i izboru sorti koje mogu da podnesu hladnoću.
Dok većina baštovana u jesen polako završava sezonu i priprema alat za zimski odmor, iskusni povrtari već razmišljaju o narednoj godini.
Zimska setva omogućava da određeno povrće i začinsko bilje počnu da rastu čim se u proleće stvore povoljni uslovi, pa se prva berba može očekivati ranije nego kod prolećne setve.
Osim što štedi vreme tokom prolećnih radova, ovakav način gajenja koristi i vlagu koja se u zemljištu zadržava tokom zime. Ipak, nije dovoljno samo posejati seme i čekati proleće.
Ako se setva obavi prerano, seme može da proklija pre zime, dok previše vlažno zemljište može dovesti do truljenja.
Zato je najvažnije da odaberete odgovarajuće kulture, pripremite gredice unapred i sačekate trenutak kada se zemljište dovoljno ohladi.
Zašto je zimska setva dobra ideja?
Zimska setva ima nekoliko prednosti. Biljke koje uspešno prezime mogu da započnu rast čim temperature porastu, a baštovani u proleće imaju manje posla oko pripreme zemljišta i setve.
Ipak, ova metoda nije podjednako uspešna svake godine. Rezultat zavisi od vremenskih uslova, vrste zemljišta, količine padavina i otpornosti izabrane sorte.
Zbog toga zimsku setvu treba posmatrati kao način da se dođe do ranijeg roda, a ne kao potpunu zamenu za prolećnu sadnju.
Ovih 12 kultura možete sejati ili saditi pre zime
1. Šargarepa – za raniji prolećni rod
Šargarepa je jedna od kultura koje se mogu sejati kasno u jesen, pod uslovom da se izabere odgovarajuća sorta i da se setva obavi kada više nema opasnosti od prevremenog klijanja.
Seme se seje suvo, u unapred pripremljene redove, najčešće na dubinu od oko dva do tri centimetra, u zavisnosti od strukture zemljišta.
Za ovu namenu birajte sorte pogodne za ranu proizvodnju i proverite preporuke proizvođača semena. Ne očekujte da će svaka sorta podjednako dobro reagovati na zimske uslove.
2. Cvekla – važan je pravi trenutak
Cvekla se takođe može sejati pred zimu, ali zahteva poseban oprez. Ako se poseje prerano, duži period niskih temperatura nakon nicanja može podstaći prevremeno cvetanje kod osetljivih sorti.
Zbog toga je važno izabrati sorte namenjene ranoj ili zimskoj setvi i ne žuriti dok je vreme još toplo.
Seme se polaže u suvo zemljište, a gredica treba da bude dobro drenirana kako se voda ne bi zadržavala oko korena.
3. Rotkvice – među prvima stižu na trpezu
Rotkvice su omiljene zbog brzog rasta i jednostavnog gajenja. Za ranu proizvodnju mogu se koristiti sorte koje dobro podnose hladnije uslove.
Seme se seje u redove, a biljke se nakon nicanja proređuju kako bi imale dovoljno prostora za razvoj korena.
Imajte na umu da zimska setva ne garantuje raniji rod svake godine. Ako je zima veoma vlažna ili dolazi do čestih promena temperature, nicanje i razvoj mogu biti neujednačeni.
4. Spanać – zelenilo koje podnosi hladnije vreme
Spanać je među praktičnijim izborima za jesenju i zimsku setvu, jer pojedine sorte dobro podnose niske temperature.
Najbolje uspeva na zemljištu koje zadržava dovoljno vlage, ali nema problem sa stajaćom vodom. Seme se seje u redove, a nakon nicanja ostavlja se dovoljno prostora između biljaka.
Ako su uslovi povoljni, spanać može nastaviti rast tokom toplijih perioda, a u proleće će biti spreman za raniju berbu.
5. Peršun – sporije niče, ali vredi pokušati
Peršun poznat je po sporom klijanju, zbog čega rana setva može biti posebno korisna. Međutim, seme treba posejati u odgovarajućem trenutku, kada više nema uslova za prevremeno nicanje.
Za zimsku setvu koristi se suvo seme, a gredica treba da bude rastresita i dobro pripremljena.
Kada dođe proleće, nicanje će zavisiti od temperature i vlažnosti zemljišta, pa treba imati strpljenja.
6. Mirođija – za prve prolećne obroke
Mirođija se može sejati kasno u jesen kako bi se iskoristili povoljni uslovi za rani rast.
Birajte sunčano mesto i rastresito zemljište. Kao i kod drugih kultura koje se seju pred zimu, važno je da seme ne proklija pre dolaska stabilnijeg hladnog vremena.
Sveža mirođija u proleće može biti odličan dodatak salatama, supama i drugim jelima.
7. Rukola – za ljubitelje svežih salata
Rukola je popularna zbog karakterističnog, blago pikantnog ukusa i brzog rasta u odgovarajućim uslovima.
Za zimsku setvu izaberite položaj sa dobrom drenažom. U zavisnosti od klime i sorte, seme može prezimiti u zemljištu i početi da niče kada temperature postanu povoljne.
U hladnijim krajevima dodatna zaštita gredice može pomoći, ali ne garantuje uspeh tokom veoma oštre zime.
8. Zelena salata – birajte sorte otporne na hladnoću
Pojedine sorte zelene salate pogodne su za jesenju ili zimsku setvu, ali nije svaka salata dovoljno otporna da prezimi na otvorenom.
Pre kupovine semena proverite da li je sorta namenjena za ovakav način gajenja. Gredicu postavite na mesto sa dovoljno svetlosti i bez zadržavanja vode.
U područjima sa promenljivim zimama zaštitni pokrivač može pomoći da se ublaže temperaturne oscilacije.
9. Crni luk – sitne lukovice za jesenju sadnju
Crni luk se često sadi u jesen radi ranije berbe mladog luka ili proizvodnje glavica, u zavisnosti od sorte i lokalnih uslova.
Za sadnju se biraju zdrave, čvrste i suve lukovice, bez tragova truleži i plesni. Važno je koristiti sorte namenjene jesenjoj sadnji, jer nisu sve sorte podjednako otporne na zimu.
Luk се сади у dobro drenirano zemljište, a dubina i razmak prilagođavaju se veličini lukovica i preporukama proizvođača.
10. Beli luk – posadite ga pre nego što se zemlja smrzne
Beli luk je jedna od najpoznatijih kultura koje se sade u jesen. Cilj je da čenovi razviju koren pre nego što zemljište postane smrznuto, ali da ne stignu da razviju previše nadzemnog dela.
Uobičajeno je da se sadi nekoliko nedelja pre očekivanog smrzavanja zemljišta, ali tačan termin zavisi od lokalne klime.
Birajte zdrave čenove i posadite ih u rastresito zemljište koje ne zadržava višak vode. U područjima sa veoma hladnim zimama može se dodati tanak sloj malča.
11. Vlasac – za rano zelenilo
Vlasac je višegodišnja biljka koja se može razmnožavati deljenjem busena ili gajiti iz semena, u zavisnosti od načina proizvodnje.
Jesen je pogodna za sadnju već formiranih biljaka ako imaju dovoljno vremena da se ukorene pre jačeg zahlađenja. Izaberite sunčano mesto ili blagu polusenku i izbegavajte previše vlažno zemljište.
Kada se u proleće pojave novi listovi, vlasac može poslužiti kao svež dodatak salatama, namazima i drugim jelima.
12. Luk kozjak – za one koji žele raznovrsniju baštu
Luk kozjak može se saditi u jesen ako je izabrana sorta pogodna za prezimljavanje i ako klimatski uslovi to dozvoljavaju.
Najvažnije je da lukovice budu zdrave, a zemljište rastresito i propusno. Ne sadite ih u delove bašte u kojima se posle kiše ili topljenja snega dugo zadržava voda.
Pre sadnje proverite preporučeni termin za konkretnu sortu, jer se otpornost na hladnoću razlikuje.
Kako pravilno pripremiti gredicu za zimsku setvu?
Priprema počinje mnogo pre nego što uzmete seme u ruke. Izaberite sunčano mesto koje nije izloženo zadržavanju vode tokom jesenjih kiša i prolećnog topljenja snega.
Zemljište treba da bude rastresito i dobro drenirano. Ako je previše teško i glinovito, voda se može zadržavati oko semena i korena, što povećava rizik od truljenja.
Gredicu pripremite dok je zemlja još dovoljno topla za rad. Napravite brazde i sa strane ostavite suvu, rastresitu zemlju kojom ćete kasnije prekriti seme. Tako ćete moći da završite setvu i kada je površinski sloj zemljišta već hladan.
Za korenaste kulture koristite dobro razgrađen kompost ako je potreban, a izbegavajte dodavanje svežeg stajnjaka neposredno pred setvu.
Kada je pravo vreme za setvu?
Najčešća greška je prerana setva. Ako seme proklija pre dolaska zime. mladi izdanci mogu stradati od mraza.
Zato je važnije pratiti stanje zemljišta i vremensku prognozu nego oslanjati se na jedan datum u kalendaru. Setva se uglavnom obavlja kada se vreme stabilno ohladi i kada je manja verovatnoća da će seme početi da klija pre zime.
Za većinu kultura koristi se suvo seme, bez prethodnog potapanja. Količina semena može se blago povećati u odnosu na prolećnu setvu, ali se treba pridržavati preporuka za konkretnu kulturu i sortu.
Posle setve zalivanje uglavnom nije potrebno ako je zemljište dovoljno vlažno, a dodatna zaštita malčem može biti korisna u područjima sa malo snega i velikim temperaturnim oscilacijama.
Bonus video:
Ljudi više novca troše na duvan nego na povrće