Uradite "flamingo test" i proverite koliko ste zapravo stari: Potrebno je samo da 10 sekundi stojite na jednoj nozi

Postoji jednostavan test koji traje svega 10 sekundi, a može da pruži zanimljiv uvid u stanje vaše ravnoteže i fizičke funkcionalnosti. Sve što treba da uradite jeste da stanete na jednu nogu.

 

Ovaj test često se naziva "flamingo test", a iako deluje kao veoma jednostavan zadatak, telo tokom njega zapravo mora da uskladi rad mišića, nervnog sistema, vida i vestibularnog sistema.

 

Upravo zato sposobnost održavanja ravnoteže može da bude jedan od pokazatelja promena koje se prirodno javljaju sa godinama.

Test je poslednjih godina privukao veliku pažnju nakon istraživanja koja su pokazala povezanost između sposobnosti stajanja na jednoj nozi i određenih pokazatelja zdravlja.

 

Zbog toga ga pojedini nazivaju i testom "biološke starosti". Ipak, važno je naglasiti da vam ovaj zadatak ne može bukvalno reći koliko je vaše telo "staro".

 

Rezultat pre svega govori o vašoj sposobnosti održavanja ravnoteže, koja je jedan od elemenata ukupne fizičke funkcionalnosti.

 

Zašto nam je ravnoteža sve teža sa godinama?

 

Održavanje stabilnosti mnogo je složenije nego što izgleda. Dok stojimo na jednoj nozi, mozak neprestano prikuplja i obrađuje informacije iz različitih delova tela.

Vid pomaže da odredimo položaj tela u prostoru, vestibularni sistem registruje položaj i pokrete glave, dok receptori u mišićima i zglobovima mozgu šalju informacije o položaju udova. Na osnovu svega toga, nervni sistem neprekidno prilagođava rad mišića kako bi telo ostalo stabilno.

 

Kako starimo, ovaj sistem može postajati manje efikasan. Mišići mogu sporije reagovati na promene položaja, dok obrada senzornih informacija može biti sporija. Zbog toga osoba može bez problema da hoda i obavlja svakodnevne aktivnosti, ali da ima više poteškoća kada treba brzo da reaguje, promeni pravac ili istovremeno koordinira više pokreta.

 

Prema Betini Volesen, profesorki na Nemačkom sportskom univerzitetu u Kelnu, određene promene mogu početi da se primećuju već između 35. i 40. godine. Jedan od razloga je postepeno smanjenje funkcionalne rezerve, odnosno sposobnosti organizma da se izbori sa zahtevnijim motoričkim zadacima.

Šta je pokazao test od 10 sekundi?

 

Jedno istraživanje objavljeno u časopisu „British Journal of Sports Medicine“ obuhvatilo je 1.702 osobe starosti od 51 do 75 godina. Svi učesnici mogli su samostalno da hodaju, a u trenutku testiranja nisu imali probleme sa nestabilnošću hoda niti očigledne akutne vestibularne poremećaje.

 

Zadatak je bio jednostavan: trebalo je stajati na jednoj nozi 10 sekundi. Slobodna noga postavljala se tako da vrh stopala dodiruje zadnju stranu potporne noge, dok su ruke bile spuštene uz telo, a pogled usmeren pravo. Učesnicima su bila dozvoljena najviše tri pokušaja na svakoj nozi.

 

Rezultat je bio zanimljiv – 20,4 odsto učesnika nije uspelo da završi zadatak.

Uspešnost je dodatno opadala sa godinama. Oko 70. godine odnos osoba koje su mogle i onih koje nisu mogle da izvedu test približio se odnosu jedan prema jedan.

 

Međutim, još zanimljiviji podaci pojavili su se kada su istraživači posmatrali šta se sa učesnicima događalo tokom narednih godina.

 

Može li 10 sekundi da otkrije vašu biološku starost?

 

Ne baš.

 

Ako ne možete da stojite na jednoj nozi 10 sekundi, to ne znači da je vaše telo "starije" od vaših godina, niti test može da predvidi koliko ćete živeti.

Istraživanje je pokazalo povezanost između sposobnosti održavanja ravnoteže i rizika od smrtnosti, ali povezanost nije isto što i uzročno-posledična veza. Drugim rečima, slabija ravnoteža sama po sebi ne znači da izaziva kraći životni vek.

 

Autori istraživanja ukazali su i na određena ograničenja. Nisu imali potpune podatke o tome koliko su učesnici ranije padali niti o njihovom nivou fizičke aktivnosti. Zbog toga se rezultat testa ne može koristiti kao alat za predviđanje životnog veka.

 

On pre svega daje informaciju o tome koliko dobro osoba može da obavi jedan konkretan zadatak koji zahteva ravnotežu.

 

Zato "flamingo test" ne treba posmatrati kao magični test koji otkriva koliko ćemo dugo živeti, već kao jednostavan podsetnik da je ravnoteža važan deo fizičke forme – i da je možemo vežbati u svakom životnom dobu.