Stabljika je suva, a plodovi zeleni? Evo kako da iskoristite paradajz čak iako nije potpuno sazreo, a biljka je propala

Mnogi baštovani ostavljaju paradajz na biljci sve dok potpuno ne pocrveni, verujući da će samo tako razviti najbolji ukus i aromu.

 

Međutim, stručnjaci ističu da to nije uvek neophodno. Kada plod dostigne fiziološku zrelost i počne da menja boju, može bez problema da nastavi sazrevanje i nakon berbe.

 

Kada je paradajz spreman za branje?

 

Jedna od ključnih faza u sazrevanju paradajza naziva se faza početnog rumenjenja. To je trenutak kada zeleni plod počinje da dobija prve nijanse karakteristične boje sorte – ružičaste, crvene, narandžaste ili žute.

U toj fazi paradajz je već fiziološki zreo, što znači da je završio razvoj na biljci i može uspešno da sazri nakon branja.

 

Zato nema potrebe da čekate da potpuno pocrveni. Čim primetite prve promene boje, plod možete ubrati i ostaviti da sazri na sobnoj temperaturi.

 

S druge strane, potpuno zeleni i nezreli plodovi ne bi trebalo da se beru osim ako za to ne postoji poseban razlog, jer često ne razviju pun ukus i kvalitet tokom naknadnog sazrevanja.

 

Šta se dešava tokom sazrevanja?

 

Kada paradajz uđe u fazu sazrevanja, aktivira se niz prirodnih procesa. Najvažniju ulogu ima etilen – prirodni biljni hormon koji pokreće sazrevanje ploda.

Pod njegovim uticajem paradajz:

 

• menja boju,
• postaje mekši,
• razvija karakterističnu aromu,
• dobija puniji ukus.

 

Zahvaljujući tome, fiziološki zreo paradajz nastavlja da sazreva čak i kada više nije na biljci.

 

Kada se rana berba posebno isplati?

 

Rana berba može biti veoma korisna krajem leta, posebno kod paradajza koji se gaji na otvorenom. U tom periodu se povećava se količina padavina, noći postaju hladnije,

raste rizik od pojave bolesti.

Ako je paradajz već počeo da menja boju, nema mnogo koristi od toga da ostane još nekoliko dana na biljci samo da bi potpuno sazreo.

 

Ovo je naročito važno pred najavljene obilne kiše. Nagle promene vlažnosti zemljišta mogu izazvati pucanje plodova, pa je često bolje ubrati ih ranije i dozvoliti im da sazru u zatvorenom prostoru.

 

Može li rana berba zaštititi paradajz od plamenjače?

 

Kasna plamenjača jedna je od najopasnijih bolesti paradajza. Može napasti listove, stabljike, ali i same plodove, naročito tokom hladnog i vlažnog vremena.

 

Zbog toga se preporučuje da se paradajz koji je već počeo da menja boju ubere pre nego što dugo ostane izložen nepovoljnim uslovima.

Ipak, važno je znati da rana berba ne može izlečiti već zaražene plodove. Ako je infekcija nastala ranije, simptomi bolesti mogu se pojaviti i tokom sazrevanja u kući.

 

Zato ubrani paradajz treba redovno pregledati i ukloniti plodove na kojima se pojave tamne mrlje, trulež ili drugi znaci bolesti.

 

Kako pravilno dozreti ubrani paradajz?

 

Mnogi misle da paradajz treba staviti na osunčanu prozorsku dasku, ali stručnjaci navode da je mnogo važnija odgovarajuća temperatura.

Idealni uslovi za dozrevanje su:

 

• temperatura između 17 i 21°C,
• suvo i provetreno mesto,
• zaštita od direktnog sunca.

 

Paradajz treba povremeno pregledati i ukloniti plodove koji pokazuju znakove kvarenja. Previsoka temperatura može usporiti ili poremetiti normalno sazrevanje i uticati na kvalitet boje i ukusa.

Kada je najbolje ostaviti paradajz na biljci?

 

Ako su biljke zdrave, vreme stabilno i nema opasnosti od bolesti ili pucanja plodova, paradajz možete ostaviti na biljci dok potpuno ne sazri.

 

Međutim, ako je već počeo da dobija boju, a najavljene su dugotrajne kiše, nagle promene vremena ili postoji povećan rizik od plamenjače, nema razloga da čekate da potpuno pocrveni.

 

U takvim uslovima, rana berba može pomoći da sačuvate veći deo roda, a plodovi će bez problema završiti proces sazrevanja u zatvorenom prostoru.

 

Bonus video:

Cene povrća na pijacama