Nakon što je sa 15 godina pobegla od kuće i udala se njen život se iz korena promenio. Iako veoma uspešna nije mogla da se pomiri s činjenicom da nikad neće postati majka
Vida Pavlović je ostala upamćena kao neokrunisana kraljica romske muzike i "kraljica bola", čiji se glas nije samo slušao, već se duboko osećao u svakoj pori.
Rođena 1945. godine u Futogu kod Novog Sada, odrasla je u izuzetno muzikalnoj porodici. Otac joj je svirao gitaru i lepo pevao, dok su majka i sestra imale predivne glasove, pa je i Vida rano otkrila svoj talenat.
Već sa četrnaest godina počela je da nastupa po kafanama sa svojim ujakom, a sa samo petnaest godina donosi hrabru odluku, beži od kuće, udaje se za muzičara Aleksandra Pavlovića i odlazi u Sarajevo.
Tamo je punu deceniju gradila zanat i pevala sevdalinke i narodne pesme u prestižnom Hamam-baru, gde su dolazili da je slušaju velikani poput Tome Zdravkovića i Safeta Isovića.
Njen vanserijski talenat ubrzo je prešao granice sarajevskih kafana. Prvu ploču snimila je nakon deset godina nastupa, a ona je planula u neverovatnih pola miliona primeraka, lansirajući je pravo među zvezde.
Pesme kao što su "Svako traži novu ljubav", "Teku časi, teku dani" i "Ostala je pesma moja" postale su evergrinovi narodne muzike. Publika ju je obožavala, a njene interpretacije bile su toliko nabijene emocijama da su gosti u kafanama često lomili čaše i sekli vene dok ona peva.
Postala je sinonim za pesmu koja kida dušu, dok je uporedo važila za skromnu ženu koja nikada nije jurila klasičnu slavu, već je živela za muziku.
Međutim, iza sjaja reflektora i vanserijskog uspeha, Vidin privatni život bio je obeležen dubokom tugom.
Nakon braka sa Aleksandrom, sa kojim je ostala u prijateljskim odnosima, udala se za muzičara Stevana Pavlovića. Iako je imala dva braka, njena najveća i nikada prežaljena tuga bila je to što nije imala dece, o čemu je često otvoreno i sa suzama govorila.
Svoju neostvarenu majčinsku ljubav prenela je na mladu pevačicu Natašu Vladetić, koju je neformalno usvojila i podržavala kao rođeno dete. Svoju ličnu patnju i prazninu u četiri zida Vida je često utapala u alkoholu, a tuga je postala njeno pogonsko gorivo na sceni.
Kada je 2005. godine preminula u Beogradu u 60. godini života, sa njom je otišao jedan od najemotivnijih glasova Balkana, ali je iza nje ostala pesma da večno svedoči o njenoj bolnoj i iskrenoj duši.
Bonus video:
Romkinje veoma rano stupaju u brak