Nakon osam godina praćenja, finski istraživači su testirali kognitivno procesiranje svojih učesnika studije i došli do neočekivanih rezultata.
Roditeljima se godinama savetuje da ograniče vreme koje deca provode ispred ekrana, a novo istraživanje iz Finske donosi prilično neočekivan zaključak o njihovom uticaju na razvoj mališana.
Naime, studija finskih stručnjaka Univerziteta u Juvaskuli, objavljeno u medicinskom časopisu Pediatric Exercise Science, pokazalo je da su deca koja su tokom odrastanja provodila više vremena uz ekrane pokazala bolje rezultate na testovima kognitivnog procesiranja u adolescenciji.
Kognitivno procesiranje je način na koji mozak prima, čuva, deli i koristi podatke iz okoline, a obuhvata sve misli i znanja i pomaže na da razumemo svet i odlučujemo.
Istraživači su čak osam godina pratili navike dece i adolescenata, odnosno njihov nivo fizičke aktivnosti, vreme provedeno sedeći i korišćenje ekrana. U istraživanju je učestvovalo 260 mališana, a njihove sposobnosti učenja, pažnje i radne memorije su procenjivane u tinejdžerskom uzrastu.
Nije svako vreme pred ekranom isto
Istraživači ipak naglašavaju da rezultati ne znače da je neograničena upotreba telefona, tableta i računara dobro za decu. Naprotiv, moguće objašnjenje rezultata jeste sam način na koji deca koriste ekrane.
Naime, veruje se da su aktivnosti koje podrazumevaju učenje, rešavanje zadataka, kreativnost i aktivno razmišljanje mogle da imaju drugačiji uticaj od pasivnog gledanja sadržaja.
– Nalazi ukazuju na to da vreme pred ekranom može da poboljša kognitivno procesiranje dece i adolescenata. Pretpostavljamo da je ključ u tome šta rade tokom za to vreme. Nastavnici i roditelji bi trebalo da podstiču decu da uređaje i ekrane koriste tako da podstiču aktivno razmišljanje, rešavanje zadataka, kreativnost i učenje – rekao je istraživač Petri Jalanko sa Univerziteta u Juvaskuli.
Fizička aktivnost dece dala složeniju sliku
Međutim, veza između kretanja i kognitivnih sposobnosti je bila znatno komplikovanija i razlikovala se između devojčica i dečaka.
Kod devojčica je više lagane fizičke aktivnosti u detinjstvu povezano s boljom radnom memorijom u adolescenciji, dok je kod dečaka bolja radna memorija povezana s većim učešćem u organizovanim fizičkim aktivnostima.
Istraživači, međutim, naglašavaju da ova studija samo pokazuje povezanost, a ne uzročno-posledičnu vezu. Drugim rečima, ne može da se zaključi da više vremena pred ekranom direktno poboljšava kognitivne sposobnosti.
– Ne bi trebalo da vreme ispred ekrana posmatramo isključivo kao nešto štetno, već da tražimo ravnotežu između fizičke aktivnosti i vremena pred ekranom koje podstiče aktivno razmišljanje – zaključio je Jalanko.
Autori zbog svega toga ističu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo šta tačno stoji iza ovih uočenih povezanosti.
BONUS VIDEO
Deca u opasnosti od predatora koji vrebaju na internetu