Jedna od najvažnijih teorija razvojne psihologije je stara oko jednog veka, a i danas se pokazuje vrlo značajnom i korisnom za mališane koji tek treba da usvoje nova znanja i veštine.
Proteklih godina na internetu imamo poplavu saveta za roditelje i objašnjenja novih pristupa za vaspitavanje mališana, ali je ponekad potrebno vratiti se osnovama.
Među starim teorijama jedna od najpoznatijih je ona koju je izneo Lav Vigotski, ruski psiholog koji je ostavio dubok trag u razumevanju načina na koji deca uče i razvijaju svoje sposobnosti.
Šta je zona narednog razvoja?
Njegov najpoznatiji koncept je, naime, zona narednog razvoja, koja je i danas važan deo moderne pedagogije.
Suština ove teorije jeste da dete najviše napreduje kad se nalazi pred izazovom koji još uvek ne može potpuno samo da reši, ali može da ga savlada uz malu pomoć odraslih ili iskusnijih vršnjaka. Upravo taj prostor između onoga što dete već ume i onoga što tek može da nauči uz podršku Vigotski je nazvao zonom narednog razvoja.
Prema njegovom mišljenju, učenje se ne odvija samo kroz samostalni rad, već kroz razgovor, saradnju i zajedničko rešavanje problema. Roditelji i učitelji, dakle, imaju važnu ulogu jer pomažu detetu da napravi sledeći korak, dajući mu smernice, postavljajući pitanja ili pokazujući primer.
Kako primeniti pristup Lava Vigotskog?
U praksi to znači da detetu ne treba nuditi samo lake zadatke koje već savladava, ali ni one koji su mu potpuno nedostižni. Najviše će napredovati kada dobije zadatak koji je tek malo iznad njegovih trenutnih mogućnosti, uz odgovarajuću podršku.
Važan deo teorije Lava Vigotskog je i princip postepenog pružanja pomoći, poznat kao "skafolding". Dete, naime, na početku dobija više usmeravanja, ali kako postaje sigurnije i sposobnije, pomoć se smanjuje dok potpuno ne preuzme zadatak samostalno.
Takođe, jednako je važno ne preuzimati sve umesto deteta. Prostor za pokušaje, greške i samostalno pronalaženje rešenja je zapravo ključan za razvoj samopouzdanja i sposobnosti razmišljanja.
Da bi se ova ideja primenila u svakodnevnom roditeljstvu potrebno je, naravno, pronaći ravnotežu. Drugim rečima, biti podrška detetu, ali mu istovremeno dozvoliti da postepeno postane nezavisno. Tako se ne razvijaju samo znanje i veštine, već i sigurnost, kreativnost i sposobnost rešavanja problema.
BONUS VIDEO
"Empatija i vaspitanje formiraju ličnost"