Jagode su bogat izvor antioksidanasa poput vitamina C, polifenola i antocijanina.
Slatke, sočne i omiljene tokom proleća i leta, jagode nisu samo ukusna poslastica. Ove popularne bobice pune su vitamina, minerala i antioksidanasa koji mogu pozitivno uticati na zdravlje creva, imunitet i srca.
Stručnjaci ističu da samo jedna porcija jagoda može obezbediti gotovo celokupnu dnevnu potrebu organizma za vitaminom C, a pritom sadrži malo kalorija i značajnu količinu vlakana.
Šta sadrži porcija od 150 grama jagoda?
Nutritivna vrednost jedne porcije:
Kalorije: 53 kcal
Proteini: 1,1 g
Ugljeni hidrati: 12,7 g
Šećeri: 8,1 g
Vlakna: 3,3 g
Masti: 0,5 g
Od važnih mikronutrijenata izdvajaju se:
Vitamin C: 97,6 mg
Kalijum: 254 mg
Kalcijum: 26,6 mg
Magnezijum: 21,6 mg
Fosfor: 39,8 mg
Natrijum: 1,66 mg
Podržavaju zdravlje creva
Jedna od najvećih prednosti jagoda jeste visok sadržaj vlakana. Ona doprinose redovnom varenju i pravilnom radu digestivnog sistema.
Jagode sadrže i pektin, vrstu prebiotskih vlakana koja hrane korisne bakterije u crevima. Tokom fermentacije pektina nastaju masne kiseline kratkog lanca, među kojima je posebno važan butirat, jedinjenje koje pomaže očuvanju zdravlja crevne sluznice i smanjenju upalnih procesa.
Jačaju imunitet
Zdravlje creva usko je povezano sa funkcionisanjem imunog sistema, jer se veliki deo imunih ćelija nalazi upravo u digestivnom traktu.
Pored toga, jagode su izuzetno bogate vitaminom C, koji igra važnu ulogu u odbrani organizma. Ovaj vitamin pomaže belim krvnim zrncima da efikasnije prepoznaju i eliminišu bakterije i viruse, a učestvuje i u radu ćelija odgovornih za imuni odgovor.
Dobre su za srce
Redovna konzumacija jagoda može imati pozitivan efekat na kardiovaskularno zdravlje zahvaljujući kombinaciji nekoliko važnih nutrijenata.
Vlakna pomažu u snižavanju nivoa LDL, odnosno "lošeg" holesterola, dok kalijum doprinosi održavanju normalnog krvnog pritiska.
Posebno su značajni antocijanini – prirodni pigmenti koji jagodama daju karakterističnu crvenu boju. Oni mogu doprineti zdravlju krvnih sudova i smanjenju oksidativnog stresa.
Pomažu u borbi protiv upala
Jagode su bogat izvor antioksidanasa poput vitamina C, polifenola i antocijanina.
Ove supstance pomažu neutralizaciju slobodnih radikala, čime se smanjuju oksidativni stres i hronične upale u organizmu. Stručnjaci smatraju da upravo ovi procesi igraju važnu ulogu u prevenciji brojnih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, srčana oboljenja i određene vrste karcinoma.
Naravno, jagode same po sebi nisu lek, ali mogu biti važan deo uravnotežene ishrane.
Postoje li nedostaci?
Za većinu ljudi svakodnevno konzumiranje jagoda je potpuno bezbedno. Ipak, postoje situacije u kojima je potreban oprez.
Osobe koje nisu navikle na veći unos vlakana mogu osetiti nadimanje ili blage digestivne tegobe ukoliko naglo povećaju količinu jagoda u ishrani.
Takođe, ljudi sa hemohromatozom – poremećajem kod kojeg telo apsorbuje previše gvožđa – trebalo bi da budu oprezni sa unosom većih količina vitamina C, jer on povećava apsorpciju ovog minerala.
U određenim slučajevima, tokom pojedinih terapija poput hemoterapije ili radioterapije, lekar može preporučiti ograničavanje dodatnog unosa vitamina C.
Koliko jagoda je dovoljno?
Stručnjaci smatraju da je optimalna dnevna porcija oko 150 grama, odnosno približno osam većih jagoda.
Pošto se odraslim osobama preporučuje oko 300 grama voća dnevno, jagode mogu činiti značajan deo tog unosa. Ipak, nutricionisti naglašavaju da nijedna namirnica ne bi trebalo da bude jedini izvor hranljivih materija.
Za najbolje rezultate važno je kombinovati različite vrste voća i bobičastog voća kako bi organizam dobio što širi spektar vitamina, minerala i antioksidanasa.
Bonus video:
Pala cena jagoda u Beogradu