Veliki ponedeljak označava početak poslednje, sedme nedelje Uskršnjeg posta, perioda koji u hrišćanstvu ima poseban značaj.
Svi dani ove sedmice nazivaju se „veliki“, a sama nedelja poznata je kao Strasna ili Stradalna, jer podseća na Hristova stradanja i uvodi vernike u najveći praznik – Uskrs.
Događaji iz Hristovog života
Veliki ponedeljak obeležava uspomenu na dan kada je Isus Hrist ušao u jerusalimski hram u pratnji naroda. Tamo je zatekao trgovce koji su remetili molitvu vernika, pa ih je isterao iz svetinje.
Prema predanju, tada je izgovorio i reči kojima je osušio nerodnu smokvu:
„Da nikada od tebe ne bude roda do veka.“
Smokva je, prema tumačenju, simbolizovala duhovnu prazninu, odnosno život bez vere, pokajanja i dobrih dela.
Ovaj dan vezuje se i za starozavetnog Josifa, sina patrijarha Jakova, kog su braća iz zavisti prodala. Ipak, njegova sudbina se preokrenula, pa je kasnije postao vladar Egipta. Njegova priča u crkvenom učenju nosi snažnu simboliku i povezuje se sa Hristovim stradanjem.
Dan pokajanja i međusobne ljubavi
Veliki ponedeljak smatra se danom oproštaja i duhovnog preispitivanja. Vernici se podsećaju na važnost pokajanja, ali i na negovanje odnosa sa najbližima. Posebno se ističe bratska i sestrinska ljubav, pa se najmlađi uče poštovanju i slozi u porodici.
U bogosluženju se posebno pominje pravedni Josif, koji je, poput Hrista, bio izdan za srebrnjake, što dodatno naglašava simboliku ovog dana.
Post i narodna verovanja na Veliki ponedeljak
Tokom Strasne sedmice post se dodatno pojačava, pa se i na Veliki ponedeljak posti strogo, na vodi. Vernici se podstiču na češću molitvu i uzdržan život.
U pojedinim krajevima Srbije, naročito u istočnim delovima i Leskovačkoj kotlini, postoji verovanje da od ovog dana treba izbegavati bračne odnose, kao deo duhovne pripreme za Uskrs.
Veliki ponedeljak tako predstavlja uvod u najvažnije dane hrišćanskog kalendara, vreme tišine, vere i unutrašnjeg preispitivanja, koje vodi ka prazniku nade i obnove.