Tvrdili su da "donosi nesreću", a njena smrt je ostavila mnogo pitanja: Strašan kraj pevačice koja je krila mnogo tuge

Italijansku muzičku scenu je u drugoj polovini 20. veka obeležilo nekoliko moćnih glasova, a jedan od najsnažnijih je pripadao Domeniki Riti Adrijani Berte, koju je Evropa znala i volela pod njenim umetničkim imenom – Mia Martini.

 

Rođena je 20. septembra 1947. godine u Kalabriji, kao druga od četiri ćerke para nastavnika. Od detinjstva su je zvali Mimi, a vrlo mala je počela da pokazuje dar za muziku, pa je još kao devojčica nastupala na lokalnim zabavama i igrankama, pre nego što ju je majka prijavila za jedno takmičenje u Milanu.

 

Uspeh skoro preko noći

Producent Karlo Alberto Rosi je, u skladu s tadašnjim tendencijama u muzičkom industrjii, odlučio da je predstavi kao "je-je devojku", pevačicu koja izvodi stil koji su popularisali britanski bendovi, na prvom mestu Bitlsi. Snimila je prvu pesmu već sa 16 godina, tako da je do sredine šezdesetih već moglo da se kaže da se njena karijera zahuktava.

 

Prava slava je stigla tek sedamdesetih, zahvaljujući snažnom, emotivnom glasu koji je publika doživljavala kao potpunu i sasvim svežu autentičnost.

 

Njene pesme poput hitova Piccolo uomo i Minuetto ostavile su dubok trag u italijanskoj pop i sceni šansona, a njen način interpretacije često je opisivan kao intenzivan, gotovo pozorišni.

Nažalost, Mijin profesionalni put bio je otežan zlonamernim pričama koje su se proširile početkom osamdesetih, i to prilično bizarnim.

 

Počele su, naime, da kruže priče kako Mia Martini "donosi nesreću", što je dovelo do toga da je mnogi stari saradnici izbegavaju, da je žiri Sanrema i lično jedan od vodećih ljudi odbije, da joj se prilike za nastupe smanjuju i da se postepeno povuče sa scene.

 

 

Ipak, krajem decenije doživela je veliki povratak, posebno nakon emotivnog nastupa na Festivalu Sanremo 1989. godine, gde je izvela pesmu Almeno tu nell’universo, koja i danas važi za klasik.

– Sedam godina nisam mogla da radim svoj posao, tako da sam proživela trenutke teške depresije – priznala je kasnije Mia Martini. – U tom momentu na Sanremu osećala sam zagrljaj čitave publike, prijalo mi je koži. Bio je to nezaboravan trenutak.

 

Ovaj nastup je bio osveženje koje je trebalo Mijinoj karijeri. Usledila je nova turneja, novi uspeh na Sanremu 1990, novi hit, a potom i nastup na Evroviziji 1992. godine, kada je zauzela 4. mesto zahvaljujući pesmi Rapsodia.

Ali njen privatni život bio je složen: imala je turbulentne veze, a posebno je bila zapažena njena veza i brak sa muzičarem Ivanom Fosatijem. Odnos sa sestrom, takođe poznatom pevačicom Loredanom Berte, bio je jedan od najkomplikovanijih u njenom životu, u isto vreme pun ljubavi i podrške, ali i tenzije, što je dodatno obeležilo životmuzičke dive iza kulisa.

Iznenadna smrt Mije Martini

Poznato je da je pevačica godinama patila od bolnih fibroida i da se plašila operacije jer je strahovala da će joj se promeniti timbar glasa. Zbog teških bolova je koristila analgetike koje je dobijala na recept, a čitavo njeno okruženje je smatralo da preteruje s njima.

 

Jednom prilikom je, dok se bavila predstojećim koncertima u maju 1995, hitno završila u bolnici u Bariju zbog bolova u stomaku i u levoj ruci, ali čim je izašla iz bolnice nastavila je da ignoriše svoje simptome. Održala je potom koncert i odlučila da odmori nekoliko dana u Kardanu al Kampu, gde je iznajmila mali stan u blizini kuće njenog oca.

Nakon što nekoliko dana njen menadžer nije mogao da kontaktira s njom, pozvao je policiju i vatrogasce, koji su provalili u stan koji je Mia rentirala. Njeno telo je pronađeno na krevetu, u pidžami, a istraga je pokazala da je u tom trenutku bila mrtva već dva dana. Umrla je dok je slušala kasetofon, sa slušalicama u ušima i ruke ispružene prema telefonu.

 

Od čega je umrla Mia Martini?

Obdukcija je pokazala da je smrt italijanske dive nastupila usled srčanog zastoja posle predoziranja narkoticima, a uz lekove protiv bolova su pronađeni i tragovi kokaina.

Je li sve bio nesrećan slučaj okolnosti ili je pevačica želela da prekine svoj život, ni danas nije poznato, ali se njena smrt uglavnom smatra slučajnošću.

 

 

Olivija, jedna od sestara Martinijeve, izjavila je desetak godina kasnije da sa sestrom čula nekoliko sati pre njene smrti i da joj je Mia rekla da se umorila posle koncerata i da ne treba da brine ako joj se ne javi.

 

Međutim, tu nije kraj. Loredana Berte, jedna od njenih sestara, izjavila je 2010. u italijanskoj emisiji "Strogo poverljivo" da je njen otac bio nasilan prema prvoj supruzi i ćerkama dok su odrastale. Dodala je da je videla Mijino telo i da je bilo prekriveno modricama, kao i da smatra da je pevačica prerano kremirana.

Sahranjena je u dvorištu Crkve San Đuzepe u Busto Arsiciju, a njenom ispraćaju na večni počinak je prisustvovalo oko četiri hiljade ljudi. Kovčeg je bio prekriveo zastavom Napolija, jer je Mia bila jedna od najvećih navijačica ovog kluba, a telo je potom kremirano, u skladu sa željama njenog oca.

 

 

"Ja sam Mia"

O životu obožavane italijanske pevačice je 2019. godine objavljen biografski film "Ja sam Mia" Rikarda Done, u kom je glavna uloga pripala italijanskoj glumici i pevačici Sereni Rosi.

U njom su, ipak, izmenjeni pojedini detaji, pa umesto istinite ljubavne priče o Ivanu Fosatiju, u filmu je predstavljena fiktivna o njenoj vezi s fotografom Andreom.

 

Danas je Mia Martini ostala zapamćena kao jedna od najvažnijih umetnica italijanske muzike 20. veka. Njene pesme i dalje žive, a u njenu čast organizuju se nagrade i događaji koji se sećaju njenog izuzetnog talenta i posebnog glasa.

 

BONUS VIDEO

Narko-karteli šire smrtonosne mreže