Sa 16 godina je udali na silu, muž je zarazio sifilisom, carica Sisi bila saučesnik: Nesrećna sudbina belgijske princeze

Princeza Stefanija od Belgije bila je ćerka belgijskog kralja Leopolda II i austrijske nadvojvotkinje. Već sa svega 16 godina udala se za Rudolfa, koji je imao 22 godine.

 

On je bio jedini sina cara Franca Jozefa i čuvene carice Sisi, koja je nadaleko bila poznata po svojoj lepoti.

 

Svečanosti povodom venčanja održane su početkom maja 1881. godine, raskošan prijem organizovan je 5. maja u Salcburgu, dok je samo venčanje upriličeno 10. maja u Beču.

Iza blještavila dvorskih ceremonija, međutim, krila se surova istina, brak je od samog početka bio nesrećan.

 

Mlada Stefanija nije znala da njen suprug ima ozbiljne probleme sa mentalnim zdravljem. Rudolf je patio od naglih promena raspoloženja, od duboke melanholije do dugotrajnih depresivnih stanja.

 

Uz to, bio je poznat po brojnim aferama i neumerenom životu. Porodica se, kako se veruje, nadala da će brak obuzdati njegove poroke, ali se to nikada nije dogodilo.

 

Bliski srodnici su verovatno bili svesni njegovih problema, ali su ih namerno prećutali mladoj nevesti. Sama carica Sisi navodno je jednom rekla:

 - Sažaljevali smo jadnu princezu koja je imala čast da bude izabrana.

 

Rudolfovo nestabilno ponašanje nije se ogledalo samo u njegovim promenama raspoloženja. U pismima upućenim sestri, Stefanija je opisivala njihovu prvu bračnu noć kao brutalnu.

 

Između supružnika nikada nije postojala prava ljubav. Iako se nagađa da su s vremenom uspeli da razviju izvesno međusobno poštovanje, njihov odnos se sveo na formalno ispunjavanje dinastičke dužnosti i javne uloge.

 

Stefanija, međutim, nije imala slobodu. Rudolf je bio sumnjičav i posesivan, često ju je nadzirao i nije joj dozvoljavao da samostalno napušta palatu, držeći je pod strogom kontrolom.

Godine 1883. rodilo se njihovo jedino dete, ćerka Elizabet Marija. Pričalo se da je Rudolf bio duboko razočaran što nije dobio sina. U tom braku više nije bilo potomstva, jer je princ oboleo od sifilisa, teške polno prenosive bolesti, koju je dobio usled brojnih veza sa drugim ženama.

 

Dijagnoza je brižljivo skrivana od javnosti, ali i od same Stefanije. Kada je Rudolf otišao u banju na lečenje, poveo je suprugu sa sobom, a da joj niko nije rekao pravu prirodu njegove bolesti.

 

Kada su se kod Stefanije pojavili prvi simptomi, lekari su govorili o peritonitisu, akutnoj upali trbušne duplje. Posledice ove obmane bile su kobne, prilikom pokušaja da ponovo zatrudni, Stefanija je, iako još nije imala ni 22 godine, saznala da je ostala neplodna.

Od tog trenutka osećala se izdano i povređeno, te je odbila da nastavi bračni život sa Rudolfom. Uprkos njegovim pokušajima pomirenja, Stefanija je ostala nepokolebljiva.

 

Rudolfovo stanje se s vremenom dodatno pogoršavalo. Sve češće je patio od teških napada melanholije i manije, pokazivao je agresiju, bio je anksiozan i otvoreno govorio o smrti. Suicidalne misli postajale su sve izraženije.

 

Stefanija je ostala udovica sa samo 24 godine. Dana 30. januara 1889. Rudolf je pronađen mrtav u svojoj lovačkoj kući, zajedno sa 17-godišnjom ljubavnicom, baronicom Marijom Vecerom. Oboje su ubijeni, a zvanična verzija događaja glasila je da je reč o samoubistvu. Rudolf je navodno prvo usmrtio baronicu, a zatim sebi oduzeo život.

U oproštajnom pismu Stefani je napisao:

- Draga Stefanija, oslobođena si mog kobnog prisustva; budi srećna u svojoj sudbini. Budi dobra prema jadnoj devojčici, koja je sve što je ostalo od mene. Mirno odlazim u smrt, koja jedina može da spase moj dobar ugled. Ljubim te svim srcem, tvoj Rudolf, koji te voli.

 

Bonus video:

Suđenje Miki Aleksiću