Srpska pravoslavna crkva i vernici 2. januara obeležavaju praznik Svetog Ignjatija Bogonosca, koji u narodu nosi neobičan naziv – Kokošji Božić.
Ovaj dan ima poseban značaj jer predstavlja prvu krsnu slavu u novoj godini, pa se veruje da način na koji se obeleži može odrediti tok cele godine.
Sveti Ignjatije Bogonosac ubraja se među najznačajnije ličnosti ranog hrišćanstva. Prema predanju, upravo je on dete koje je Isus Hrist podigao pred apostole, govoreći da je smirenje put ka Carstvu nebeskom.
Kasnije je postao učenik Svetog Jovana Bogoslova i episkop u Antiohiji, gde je nepokolebljivo propovedao hrišćansku veru.
Njegova vera dovela ga je do mučeničke smrti. Car Trajan pokušao je da ga pokoleba obećanjima i pretnjama, ali bez uspeha. Okovan je poslat u Rim, gde je 107. godine stradao u areni, rastrgnut od lavova. U narodu je ostalo verovanje da se Sveti Ignjatije i danas javlja vernicima i pomaže svima koji mu se iskreno mole.
Šta se strogo izbegava na Kokošji Božić?
Na Svetog Ignjatija ne obavljaju se teški kućni poslovi, a naročito se izbegavaju predenje, tkanje i šivenje. Smatra se da bi kršenje ovog pravila moglo doneti nemir, neslogu ili bolest u domu.
U nekim krajevima postoji i verovanje da se toga dana ne valja čistiti dvorište niti iznositi đubre, jer se sa njim može „izbaciti“ i sreća iz kuće.
Običaji za decu i napredak u novoj godini
Jedan od najlepših običaja vezan je za decu. U pojedinim delovima Srbije mesi se poseban obredni kolač, koji se deli mališanima. Pre nego što dobiju parče kolača, deca se blago povuku za uvo, uz želju da u narednoj godini budu zdrava, poslušna i da što više porastu.
Veruje se da ovaj običaj donosi napredak, posebno porodicama sa malom decom.
Zaštita doma i živine
Naziv Kokošji Božić potiče iz starih narodnih verovanja povezanih sa zaštitom živine, domaćinstva i imetka. Na ovaj dan kokoške se hrane na poseban način – žito se baca u krug napravljen od kanapa, kako bi se stoka i živina sačuvali od bolesti, krađe i zlih sila.
U nekim krajevima domaćini su u zoru obilazili kokošinjac, tiho govoreći blagoslovne reči, verujući da se tako obezbeđuje plodna i mirna godina.
Postoji i običaj da se na ovaj praznik ne pozajmljuje ništa iz kuće, kako se blagostanje ne bi „odnelo“ drugima.
Praznik sa snažnom simbolikom
Sveti Ignjatije Bogonosac smatra se zaštitnikom dece, doma i početaka. Upravo zato se Kokošji Božić doživljava kao dan kada treba biti miran, skroman i okrenut porodici, jer se veruje da će takva energija pratiti domaćinstvo tokom cele godine.
Bonus video:
Srpski običaji na slavi