Ne kaže se džabe, sto ljudi sto ćudi... Isto se može primeniti i na načine na koje se proslavlja Nova godina u raznim krajevima sveta...
U Brazilu je običaj da se u novogodišnjoj noći nosi bela odeća, dok u Velikoj Britaniji važi verovanje da će godina biti srećna ako prvi gost koji kroči prag bude muškarac sa poklonima.
Obeležavanje Nove godine seže još oko 4.000 godina unazad, do drevnog Vavilona, a tradicija i danas traje širom sveta, bilo da ljudi slave u intimnoj kućnoj atmosferi, na ulicama, trgovima ili u restoranima, uz muziku i vatromet.
S vremenom su se običaji menjali, a iako se isti događaj slavi u gotovo svim zemljama, način proslave i simbolika rituala značajno variraju.
Prema zapisima starih autora, Nova godina je prvobitno bila povezana sa svetkovinom rađanja Sunca. Kako su se menjali religijski sistemi i kalendari, menjali su se i datumi njenog dočeka.
U antičkom Rimu godina je počinjala 1. marta, dok je u Vizantiji početak godine bio 1. septembar. Prvi januar, tzv. januarske kalende, bio je dan kada su konzuli stupali na dužnost, a običaj je uključivao slavlje, čestitanja i razmenu poklona.
Hrišćani su vekovima zazirali od proslave Nove godine zbog povezanosti sa paganskim običajima, a tek od 12. veka postepeno se prihvata 1. januar kao početak kalendarske godine. Danas, gotovo ceo svet koristi Gregorijanski kalendar, što olakšava koordinaciju proslave.
Svaka zemlja ima svoje specifične običaje. Španci, na primer, u ponoć jedu po 12 zrnaca grožđa, po jedno za svaki mesec, da bi im godina bila srećna. Grci pripremaju kolač u kojem je skriven novčić; prvi komad hleba ide za malog Isusa, drugi za glavu porodice, a treći za kuću. Ko pronađe novčić u trećem komadu očekuje sreću i rani dolazak proleća.
U Japanu proslava traje ceo dan. Jutarnji ritual „ousouji“ podrazumeva temeljno čišćenje kuće kako bi se uklonile loše energije iz prethodne godine. Dan završava zvonjavom 108 puta, što simbolično uklanja nesreću, nezadovoljstvo i sebičnost.
Buka tokom novogodišnje noći ima dugu tradiciju – u srednjem veku ljudi su pravili buku kako bi oterali zle duhove, a kasnije su se koristili bubnjevi, crkvena zvona i razni instrumenti.
U Brazilu, pored spektakularnih žurki na plaži Kopakabana, stanovnici praktikuju rituale za privlačenje sreće i bogatstva. Nositi belu odeću simbolizuje mir i harmoniju, dok preskakanje „sedam talasa“ i bacanje cveća u okean, a ponekad i paljenje sveća na plaži, predstavlja starodrevne rituale za srećnu godinu.
U Kolumbiji porodice prave lutku koja simbolizuje staru godinu. Lutku, često u obliku muškarca, pune starim stvarima koje žele da zaborave i u ponoć je pale. Time simbolično ostavljaju loše uspomene iza sebe i dočekuju srećniju novu godinu.
Nemci ne mogu da zamisle novogodišnju noć bez vatrometa, dok Britanci posebnu pažnju pridaju tome ko prvi kroči u njihovu kuću – muškarac sa poklonom donosi sreću, dok dolazak žene kao prvog gosta važi za loš predznak.
U Kini se vrata i prozori ukrašavaju crvenim ukrasima jer crvena simbolizuje sreću i radost. Noževi se uklanjaju na 24 sata kako bi se izbegle nesreće. Dolazak Nove godine je i vreme putovanja i poseta rodbini, što stvara velike gužve zbog ogromnog broja stanovnika, oko 1,3 milijarde.
Nekoliko dana pre Nove godine kineske porodice temeljno čiste svoje domove, uklanjajući nesreću i pripremajući kuću za srećnu novu godinu. Vrata i prozori se ukrašavaju papirnim dekoracijama koje simbolizuju bogatstvo, dugovečnost, srećan brak i potomstvo. Nekada su se u čast bogova prinosili darovi, dok se noć proslavlja u krugu porodice.
Bonus video:
Kako da se ne ugojite tokom praznika?