O tome kako je umrla još kruže bizarne priče: Erotski život carice Katarine Velike jedan je od najšokantnijih u istoriji

Katarina Velika, jedna od najfascinantnijih ženskih figura u istoriji, prešla je veliki put od devojke koja je, kao politički pion, udata za daljeg rođaka i maltene neznanca i poslata u udaljenu zemlju, do jedne od najmoćnih žena planete 18. veka. 

 

Život ruske carice bio je po mnogo čemu zanimljiv, a jedna od uvek popularnih tema je njegov ljubavni i erotski deo. Nakon svrgavanja muža cara Petra III, imala je ljubavnike na isti način na koji su kraljevi i carevi menjali ljubavnice: neumereno, iz zadovoljstva, a često i iz političkih razloga. Istoriji je poznato više od dvadeset imena ljubanika Katarine Velike, a dugo se pričalo da je imala "sobu za seks", opremljenu šokantnim nameštajem, poput stočića s nogarima u obliku muškog polnog organa.

 

"Nestašna" soba ruske carice

Prema urbanoj legendi, carica je imala sobu čiji su zidovi bili prekriveni erotskim umetničkim delima, s mnogo statua obnaženog muškog tela, isklesanima penisima i vulvama po nameštaju.

 

Najsnažniji "dokaz" za to da je takva prostorija zaista postojala na njenom dvoru su fotografije koje su navodno snimili vojnici Vermahta tokom nacističke okupacije Carskog sela, gde se nalazila carska rezidencija.

 

Vojnici su navodno naišli na Katarinin tajni budoar i fotografisali deo njene kolekcije, dok ima i izvora koji tvrde da su to učinili sovjetski vojnici. U svakom slučaju, palata je bombardovana, a nameštaj je potpuno uništen u kasnijim požarima.

Ljubavnici Katarine II od Rusije

 

Кatarina je imala nekoliko afera pre nego što je postala carica. Među prvima koji se pominju je Stanislav II Avgust Ponjatovski, poljski aristokrata (kasnije kralj) i diplomata koji je ušao u njen krevet najverovatnije oko 1758. Ponjatovski je podržavao proruski stav u poljskoj politici, a kada je Кatarina postala carica, napisala je pismo u kojem je izrazila podršku njegovom stupanju na poljski presto.

 

Ponjatovski je čak zaprosio Кatarinu, jer je računao na političku prednost u braku sa ruskom caricom, ali je to, po svemu sudeći, naišlo na ismevanje. Ponjatovski je na kraju izabran za kralja 1763. godine, uz podršku Кatarine Velike, Rusije i njihovih 2,5 miliona rubalja. Cilj je bio da Poljska bude što efikasnije marionetska država, što je uglavnom i postignuto.

 

Jedan od njenih poznatijih ljubavnika bio je i Grigorij Orlov, koji je služio kao artiljerijski oficir u Sankt Peterburgu kada je upoznao Кatarinu, tada veliku kneginju. Njih dvoje su bili zaverenici, ali i ljubavnici, a Orlov je igrao važnu ulogu u državnom udaru protiv Katarininog muža cara Petra.

 

Ona je bogato nagradila Orlova, učinivši ga grofom, kao i generalnim ađutantom i vrhovnim generalom, a poklonila mu je i Mermernu palatu u Sankt Peterburgu. Porodica Orlov je ušla među ključne igrače na dvoru nekoliko godina nakon puča.

 

U jednom trenutku, Кatarina je bila ozbiljno u iskušenju da se uda za svog omiljenog ljubavnika, ali to se nikada nije ostvarilo. Orlovljevi rivali su ga oklevetali i tvrdili da je svoju trinaestogodišnju štićenicu. Na kraju je Кatarini pažnju privukao mlađi Grigorije Potemkin, iako ne pre nego što je pomogao Кatarini da kupi dijamant od 189 karata koji je kasnije nazvala po svojoj prethodnoj ljubavi: Orlovljev dijamant.

 

 

Pričalo se da je bila očajna kada je umro, iako su se udaljili u kasnijim godinama.

 

Aleksandar Vasilčikov je bio još jedan aristokrata i vojnik koji je strateški postavljen u Кatarinin vidokurg kao sredstvo da se Orlov istera iz njenog kreveta.

 

Iako je dobio sve privilegije i ugled koje je očekivao kao caričin ljubavnik, on je, takođe, bio praktično zatvorenik jer mu je Кatarina zabranila da napušta palatu bez njene dozvole. Očekivala je da joj bude dostupan u svakom trenutku. U svojim kasnijim spisima, Vasilčikov je sebe opisao kao „ništa više za nju nego neka vrsta muške kurtizane“.

 

Afera sa Vasilčikoim bila je relativno kratkotrajna. U pismu prijatelju, Кatarina ga je opisala kao „dobronamernog, ali izuzetno dosadnog buržuja“. Uprkos tome, Кatarina je Vasilčikovu dala lepu penziju i nekoliko nekretnina, a on se nikada nije oženio i ostatak života je proveo u Moskvi.

Grigorij Potemkin je svakako jedan od najpoznatijih ljubavnika Katarine Velike. Poticao je iz neugledne porodice, a služio je vojsku pre nego što je pohađao Moskovski univerzitet, gde je na početku postigao uspeh, osvojio zlatnu univerzitetsku medalju, pokazao talenat za teologiju i grčki... Godine 1758. stvari su se promenile. Bio je u ogromnim dugovima zbog sklonosti ka piću i kockanju i nije mnogo učio, pa je izbačen.

 

Kad se vratio u vojsku, Potemkin je predvodio puk u dvorskom puču: Кatarina ga je izdvojila kao nekoga kome se smeši unapređenje, uživala u njegovom koketnom ponašanju, oštrom umu i talentu za imitacije. Njih dvoje su postali ljubavnici tek mnogo kasnije: Orlov je i dalje bio u njenoj milosti, a Potemkin je uglavnom provodio vreme u inostranstvu u vojsci, gde je pokazao svoje vojne veštine.

 

Кatarina je počela sve više da se oslanja na njega za vojnu pomoć nakon pobuna i ustanaka i bogato je nagradila Potemkina za pomoć, tako što se vratio u Sankt Peterburg kao ratni heroj.

 

Veza Кatarine i Potemkina se učvrstila 1774. godine, kada je on otvoreno postao njen miljenik. Potemkin je, međutim, podelio dvor. Mnogi su ga smatrali grubim i neotesanim, ali je bio inteligentan i Кatarina je očigledno cenila njegove razgovore i ideje.

 

Upravo je Potemkin naručio Tavričku palatu, koja je postala model za palate plemstva tokom 18. i 19. veka. Neki istoričari su i dalje uvereni da su se njih dvoje venčali u tajnosti, odnosno da su imali morganatski brak, za šta nema dokaza.

 

Do 1776. godine, Кatarini je Potekmin, čini se, pomalo dosadio kao ljubavnik. Dala mu je titulu princa Svetog rimskog carstva, a on je ostao omiljeni ministar iako više nije bio glavna "zvezda" njene spavaće sobe. U velikoj meri se oslanjala na Potemkina za prijateljstvo i savete, a navodno joj je bio tu i kao savetodavac kad je birala nove ljubavnike.

 

Кnez Platon Aleksandrovič Zubov je još jedan poznati muškarac koji se naao na spisku afera carice Katarine, koju je upoznao kada je on imao 22 godine, a ona preko 60. Ostavio je snažan prvi utisak na ostarelu caricu i uspeo je da stekne njenu naklonost.

 

Кatarina je nagradila svog mladog ljubavnika titulama, kmetovima i novcem. Njegov politički uticaj značio je da su dvorjani i plemići pokušavali da zadobiju i njegovu naklonost, jer je bilo poznato da carica ima poverenja u Zubova.

 

Nakon njene smrti, Zubov je navodno bio očajan, ali nije sasvi jasno da li zbog iskrenih osećanja prema Кatarini ili zbog toga kolikoje bio cenjen i uspešan zahvaljujući njoj. Кada je ruski imperator Pavle I, sin Petra III i Katarine Velike, stupio na presto, Zubov je lišen zemlje i titula i primoran na „dobrovoljno“ izgnanstvo.

 

Smrt Katarine Velike

Ruska carica je sredinom novembra 1796. jednog jutra ustala kao i svakog druog dana, popila kafu i sela da pregleda papirologiju, uz komentar svojoj sobarici Mariji da je spavala bolje nego inače.

 

Nešto posle 21 čas, pronađena je na podu ljubičastog lica, slabog pulsa i otežanog disanja. Dvorski lekar je utvrdio da je Katarian doživela moždani udar, a ona je, uprkso pokušajima da je stabilizuju, pala u komu.

 

Umrla je sledeće večeri, a obdukcija je potvrdila da je uzrok smrti bio moždani udar. Međutim...

Kasnije su kružile različite glasine o uzroku i načinu caričine smrti.

 

Najpoznatija je tvrdnja da je Katarina umrla nakon "intimnog trenutka s konjem", za šta ne postoji nijedan istorijski dokaz. Ipak, ta glasina je široko rasprostanjena, pre svega zahvaljujući satiričnim britanskim i francuskim publikacijama iz vremena Katarinine smrti.

U svojoj knjizi "Opis moskovskog i persijskog putovanja" (1647) nemački naučnik Adam Olearijus pisao je o navodnoj ruskoj sklonosti prema zoofiliji i konjima, što se ponavljalo u antiruskoj literaturi tokom 17. i 18. veka.

 

BONUS VIDEO

Staljinov muzej u Goriju